Poljoprivrednici su u svojim zasadima, berba protiče bez protesta proizvođača „crvenog zlata“, ali razlike u otkupnim cenama mogle bi srušiti sadašnji mir između seljaka i otkupljivača.
Primera radi, u Kosjeriću kilogram vilameta hladnjačare košta 610 dinara, dok u Arilju otkup uveliko traje, ali po ceni nižoj za čak 100 dinara.
– Apsurdno je da je u Arilju, odakle dolazi oko 40% roda, cena niža nego u Kosjeriću, a dalji plasman je isti. Održaćemo skupštinu udruženja i ako se obećanje o izjednačavanju cena ne obistini, ići ćemo u proteste. Predložićemo poljoprivrednicima da krenemo u blokade hladnjača, nadamo se da će već danas nadležni otkloniti ove nepravilnosti – kaže Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara.
Dok malinari većaju, hladnjačari u Arilju i Ivanjici pri otkupu plaćaju 510 dinara, u Kosjeriću ali i širom Mačvanskog i Kolubarskog okruga – cena je 610 do 620 dinara.
Najveći deo ovogodišnjeg roda i ove godine dolazi iz Arilja, svetske prestonice „crvenog zlata“, oko 40%. U ostalim delovima zemlje gde zasadi maline rastu, poput Pčinjskog okruga, proizvođači su uglavnom zadovoljni cenom. Kažu, ona je dobra, ali su prosečni prinosi oko osam tona po hektaru, usled loših vremenskih prilika.
– Celokupan ovogodišnji rod biće niži nego lane za 30% do 40%, usled grada, bujica koje su uništile brojne zasade kada je palo više od 100 litara vode po metru kvadratnom – dodao je Radović.
Prošlogodišlja cena bila je od 420 do 450 dinara. Ovogodišnju višu cenu „pojela“ je hemija koja je poskupela za 50% do 70%, kao i viša cena goriva i nadnica za berače u odnosu na 2021. godinu.
Problem poljoprivrednika čiji je rod „obrao“ grad je u polisama zaključenim sa osiguravajućim kućama. U situaciji kada je otkupna cena od 510 do 620 dinara, nadoknada za štetu u većini slučajena iznosi oko 300 dinara, pa je ishod ovogodišnje berbe za mnoge „tanak“.
U ovom trenutku, u zasadima je angažovana armija berača koji dolaze iz svih krajeva Srbije. Prosečna dnevnica iznosi 4.000 dinara i to je jedan od većih malinarskih troškova.
Tržište isto, cene drugačije
Malinarstvo je sve zastupljenije i u Republici Srpskoj, tu su poljoprivrednici nezadovoljni, jer je otkupna cena niža nego u Srbiji.
– Tržište nam je isto, a cene drugačije. Tražimo najmanje 10 KM (5 EUR) za kilogram, jer naša i malina iz Srbije imaju iste kupce u inostranstvu – ističe Ivan Stojanović, predsednik Udruženja Vilamet iz Republike Srpske.
Srbija je i dalje svetski lider u proizvodnji „crvenog zlata“.
– Kao što je prognozirano, naš rod će biti za oko 30% manji od očekivanog zbog vremenskih neprilika, ali je kvalitet zasada bolji nego lane. Prošlogodišnja prihvatljiva cena uticala je da proizvođači više pažnje posvete zasadima – ističe Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku.
Izvor; Novosti
Foto: Pixabay
