Povrtari hobisti, koji su uveliko savladali sve načine uzgoja domaćeg i odomaćenog povrća, sve češće nadmašuju sebe i otkrivaju tajne proizvodnje vrsta neprimerenih našim klimatskim uslovima, čija je domovina drugi kontinent, sa drugačijom klimom. Najčešće je to povrće poreklom iz Azije. Doduše, neke vrste se od davnina mogu videti u našim baštama, u marketima i na pijacama, a neke su pravi rariteti, koje uspešno gaje naši baštovani.
Piše: Svetlana Mujanović
Zbog čega baš azijsko, nije teško odgonetnuti. Ono je poznato po zanimljivim ukusima, bojama i oblicima, a bogato je vitaminima, mineralima i hranljivim sastojcima, dokazano je da ne zahteva posebnu negu i može se uzgajati poput ostalog, domaćeg povrća. Neke vrste tog povrća, poput patlidžana, dajkon rotkve ili kineskog kupusa već su se odavno ukorenile, ali se u našim baštama može videti i mnogo drugog egzotičnog povrća, potpuno nepoznatog čak i vrsnim baštovanima, koji pokušavaju da otkriju njegove zahteve, potrebe, ukuse i upotrebu.
Indijski ili malabarski spanać
(Basella alba)
Višegodišnja je zeljasta biljka, poreklom iz tropskog područja. Ima dugu vegetaciju, a stabljike brzo rastu u visinu, povijuša je i traži oslonac. Pogoduje mu topao položaj s puno sunca i visoka vlaga zemljišta. Ima tamnozelene ili crvene (Basella alba Rubra), srcolike listove, koji na mestu gde se odrežu ponovo rastu i ne suše se. U umerenim klimama, kakva je naša, ovaj spanać raste sezonski, a seje se u proleće i bere do mraza. Bogat je antioksidansima, gvožđem, kojeg ima više nego kod običnog spanaća, obiluje vitaminima A, C, vitaminima B grupe, sadrži dosta kalijuma. Sveži mladi listovi izvor su luteina, odnosno zeaksantina, koji su podrška procesu ozdravljenja organizma, pa se preporučuje da se dodaju zelenim salatama. U ishrani se najčešće koristi i priprema kao sezonsko zelje, obični spanać, potočarka, prkos i slično povrće, a dobro se kombinuje sa sočivom, plodovima mora, pirinčem, krompirom i mesom.
Patlidžan
(Solanum melongena)
Prvi je na spisku najstarijih „azijaca“ u našim povrtnjacima. To je povrće bogato vlaknima i ugljenim hidratima, ali i proteinima. Bere se dok je plod mlad, jer kasnije postaje gorak. O njemu se puno toga zna, jer se gaji u gotovo svakoj seoskoj bašti. Uglavnom je klasičan, ljubičasti, kruškastog oblika. Ali polako, i kod nas se odomaćuje puno različitih oblika, boja, veličina, i takvi su sve češće na našim trpezama.
