Libade koje je za života nosila baba čuvenog vranjskog pisca Bore Stankovića, a koje se brižljivo čuva u njegovoj kući pretvorenoj u muzej i danas izaziva veliku pažnju posetilaca. Predivan, kratak, elegantni odevni predmet sa širokim rukavima, sašivenim od somota, žene u vranjskom kraju su počele da nose krajem 19. i početkom 20. veka posle konačnog turskog povlačenja, dok se u Srbiji javlja polovinom 19. veka.
Prema rečima kustosa edukatora, Dragane Dekić šiven je od crne ili bele svile, atlasa, somota ili kadife uglavnom u crnoj i teget ljubičastoj boji. Svaki od njih je imao široke rukave, tako da se u njima mogla videti postava crvene i bordo boje. Ivice libada bile su ukrašene vezom od zlatnih i srebrnih niti u filigranskoj ornamentici.
– Libade je pokrivalo samo rameni deo žena i nije se zakopčavalo. Ispod njega nosila se svilena, a kasnije i tamna pamučna košulja -ističe Dekićeva.
Odmah ispod baba Zlatinog libadeta koje je smešteno u središnjem delu Muzej, a gde je u zimsko doba godine bilo ognjište porodice, centralno mesto zauzima tapija o prodaji kuće pisana rukom pisca Bore Stankovića.
Da proda kuću Boru je, po rečima Lidije Ilić, kustosa edukatora, muka naterala. Ostavši sam bez igde ikoga i ičega, pritisnut kao student prava materijalnom oskudicom, jer u početku niko nije želeo da objavljuje njegove pripovetke, on 1898. godine prodaje kuću svešteniku Arsi Popoviću iz Buljesovca za tadašnjih 1386 dinara.
– Srećna okolnost je je bila što je ta sveštenička porodica živela u toj kući sve do 1964. godine, kada je Skupština Opštine Vranje otkupila. Potom se nekoliko godina radilo na uređenju Muzej kuće koja je otvorena 18. juna 1967. godine. Na otvaranju su bile sve tri Borine kćeri: Desanka, Stanka i Ružica – ističe Ilićeva.
Osim ove tapije veliku vrednost za posetioce ima i Borina srebrna tabakera koju su piscu poklonili prijatelji iz Vranja, a koju su muzeju poklonile piščeve kćeri.
Tekst i foto: Gordana Nastić
