Za razliku od sušenog voća, orašasto je daleko lakše za pripremu jer može da se konzumira pečeno ili, još bolje, sirovo. Kako bilo, to voće je prepuno mineralima, nezasićenim mastima i vitaminima. Neke svetske studije dokazale su da samo šaka orašastog voća dnevno smanjuje rizik od srčanog udara. Recimo, muškarci koji su dvaput dnevno konzumirali bademe, lešnike ili brazilski orah u sirovom stanju, imali su 50 odsto manji rizik od iznenadnog srčanog udara, u poređenju s vršnjacima koji su retko ili čak nikad konzumirali te plodove.
Ni sa orašastim voćem ne treba preterivati, jer je hiperkalorično, pa ga pažljivo treba uklopiti u jelovnik, a moguće je njime zameniti razne industrijske prerađevine i grickalice.
Orah bi, u zavisnosti od dnevnog optimalnog kalorijskog unosa, trebalo da bude zastupljen od pet do deset procenata u celodnevnom obedu, što je oko 30 grama. Kada je reč o kestenu, koji je dobar kod hipertenzije bubrežnih i kardiovaskularnih bolesti, on nema mnogo kalorija, svega 170 na 100 grama, ali nije lako svarljiv, pa nije preporučljiv za osobe koje imaju probleme s varenjem.
Osim kestena, među najmanje kalorično orašasto voće spadaju i pistaći, koji čine arterije fleksibilnijim i time smanjuju rizik od srčanog i moždanog udara.
Bademi su bogati vitaminom E i pomažu kod stvaranja crvenih krvnih zrnaca, održavaju dobru memoriju i sprečavaju demenciju. Orah je koristan za rad mozga jer obiluje omega-3 masnim kiselinama koje naš organizam ne može da stvara, pa ih moramo unositi putem namirnica. Kikiriki je odličan antioksidant koji usporava starenje i smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja. Za brazilski orah kažu da je prava nutritivna bomba koja podstiče obnavljanje kože, a uspešno sprečava rak prostate.
U orašaste plodove spadaju i semenke bora, takozvani pinjoli, koje doprinose smanjivanju „lošeg“ holesterola, a sadrže mnogo magnezijuma, pa se tretiraju kao jedan od najjačih oksidanata u organizmu.
Orašasto voće najviše konzumiraju Evropljani, dok je proizvodnja najzastupljenija u Aziji i Južnoj Americi. Kod nas se neke vrste, kao što su orasi, lešnici i bademi, najčešće koriste pri pravljenju kolača i torti
Kandirano voće je sitno i praktično za upotrebu kao i sušeno i orašasto, ali je za razliku od njih, manje zdravo jer sadrži daleko veću količinu šećera, budući da se svež plod natapa šećernim sirupom, čime se smanjuje količina vode. Za takvu vrstu prerade, koja je poprilično zahtevna i dugotrajna, najpogodnije je koštičavo voće poput trešanja, višanja, šljiva, kajsija, ali je moguće kandirati i kruške, dunje, jabuke, lubenicu, a naročito tropsko voće i njihovu koru. Kandirano voće često se koristi kao slatkiš, kao i u pravljenju kolača i torti.
