Tekst: Biljana Nenković
Beo, ružičast ili purpuran, bagrem mirisom i raskošnom krošnjom nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Bagrem (Robinia pseudoacacia) je listopadno drvo, na našim prostorima veoma rasprostranjeno, koje raste samoniklo u prirodi i lako se razmnožava. Ali, retki su oni koji će sami posaditi ovo drvo na imanju, jer nisu dovoljno upoznati s prednostima koje pruža. Kod nas je najčešći beli bagrem, a njegova kultivisana sadnja može doneti višestruku ekonomsku korist.
Poreklom je iz Amerike, a u Evropu je stigao početkom 17. veka. Doneo ga je Žan Robin, baštovan i misionar s francuskog dvora. Po njemu je rod bagrema dobio ime Robinia, a pseudoacacia znači lažna akacija. Drugi nazivi za bagrem su akacija, bela bagrena, beli bagrem, belo drvo, robinija, kraljevo drvo ili kapinka. Od davnina je imao široku primenu i veliki ekonomski i ekološki značaj o kojem se u poslednje vreme ponovo priča. Sadi se u šumskim kompleksima, pored puteva, kao vetrozaštitni pojas, na međama njiva, u parkovima.
Brzo raste i ne bira podlogu
Manje je poznato da nije nužno čekati da se bagrem sam razmnoži u prirodi, već je moguće proizvesti sadnice iz semena i potom zasaditi svoj, kultivisan bagremar. Ili jednostavnije je kupiti već gotove sadnice. Milan Arsić iz sela Bačina kod Varvarina je povrtar, ali se bavi i proizvodnjom sadnica bagrema. Godišnje proizvede oko 200.000 komada. Prethodno sakupi oko 100 kilograma semena po bagremarima.
Recept za slatko
Potrebno: 1/2l vode, 60 grama latica bagremovog cveta, 1kg šećera, kesica limuntusa.
Latice stavite u ključalu vodu i kuvajte desetak minuta. Dodajte šećer i kuvajte kao svako drugo slatko, dok ne postane veoma gusto. U gotovo slatko sipajte limuntus i ostavite da pusti još koji ključ. Skinite ga s vatre, skinite penu, pokrijte mokrom krpom i ostavite da prenoći. Sutradan slatko sipajte u tegle.
