List cveta bagrema sadrži oko 40 miligrama vitamina C, tanin, smolu, sirinogin, a njegove semenke su bogate belančevinama, masnim uljima, ugljenim hidratima i vlaknima. Bagremov med čuva njegove blagotvorne nutrijente među kojima su magnezijum, gvožđe, cink, fosfor, natrijum, kalijum, kalcijum ali i vitamini A, B1, B2, B6. Antioksidansi kojima obiluje mogu imati izuzetan uticaj na zdravlje.
Redovnom konzumacijom bagremovog meda jača se imunitet i na taj način preveniraju brojna oboljenja. Efikasan je u borbi sa virusima, infekcijama, bakterijama, kao i sa upornim kašljem. Zbog male količine polena, preporučljiv je osobama koje pate od alergija. Pogodan je za upotrebu i kod osoba sa dijabetesom zbog niskog glikemijskog indeksa. Svojim energetskim sastavom podiže opštu snagu organizma, budi vedro raspoloženje i brzo oporavlja telo posle fizičkih i umnih napora. Bitan je za sportiste, koriste ga trudnice. Bagremov med se u ishrani beba može uvesti od navršenih godinu dana života. Davanje meda pre tog vremena nije preporučljivo jer organizam deteta nije dovoljno razvijen.
Bagremov med u narodnoj medicini se koristi još za:
– bolje varenje i apetit
– kod respiratornih infekcija, hronicnog kašlja, bronhitisa i drugo
– prevazilaženje stresnih stanja organizma
– bolji san
– bolje zarastanje sitnih posekotina
– bolju funkciju kože
– bolji rad creva, jetre i bubrega
– jačanje imuniteta
– kao antioksidans
– antibakterijsko dejstvo
– detoksikaciju organizma
– oporavak organizma usled iscrpljenosti
– preventivno dejstvo na nastanak melanoma
– antiproliferativno dejstvo kod nekih ćelija
Dnevne doze bagremovog meda
Normalne dnevne količine meda su:
za odrasle: 60-100g, podeljene u 3-4 doze u toku dana;
za decu: max do 30g, raspodeljeno u 3-4 dela.
Med i preparati sa medom koriste se tako što se što duže drže u ustima dok se ne rastope. Ili mogu da se rastope u mlakoj vodi i potom popiju.
Potrebno je da se posebno istakne da je najgori način uzimanja meda, kao i preparata sa medom, kada se med proguta i zatim popije hladna voda.
Da li se bagremov med kristališe
Med posmatrano kao skup raznih vrsta šećera prestavlja prezasićen rastvor, pa je prirodan proces izdvajanje određene količine šećera iz meda, tj njegova kristalizacija. Period kristalizacije svakog meda zavisi od odnosa dva prosta šećera – glukoze i fruktoze. U bagremovom medu fruktoze ima mnogo više nego glukoze pa je i period kristalizacije duži nego kod livadskog meda u kojem ima mnogo više glukoze. Obično bagremovom medu za kristalizaciju treba minimum godinu dana od vremena vrcanja. Kod drugih vrsta meda taj period je znatno kraći. Iz kristalisanog u tečno stanje med se vraća zagrevanjem na temperaturi do 40 stepeni celzijusa. Zagrevanjem na toj temperaturi med ne gubi ništa od svojih korisnih sastojaka jer se na toj temperaturi prirodno nalazi u košnici.
Treba napomenuti da je kristalizacija osobina prirodnog meda i da treba gajiti kulturu konzumiranja kristalizovanog meda.
Foto: Vecteezy
