Bakteriozna plamenjača jabučastog voća je jedna od ekonomski najznačajnijih bolesti voćaka. Smatra se jednim od najopasnijih patogena mnogih voćaka, posebno kruške, dunje, mušmule i jabuke. Infekcijom na raznim organima voćaka uzrokuje njihovo sušenje, pa čak i sušenje celih stabala. Bakteriozna plamenjača zaražava sve organe voćaka: list, cvet, mladare, plod, mlađe i starije grane, deblo, pa čak i koren.
Bakterioznu plamenjaču prouzrokuje bakterija Erwinia amylovora, koja prezimljava u obolelom tkivu voćaka, na rubovima rak-rana na granama ili unutar skrivenih pupoljaka. U proleće, kapljice eksudata raznose vetar, kišne kapi i insekti koji prenose bakteriju direktno preko tučka. Temperature između 18°C i 28°C praćene visokom vlažnošću vazduha, kišom ili gradom koji stvara mikropovrede na tkivu idealne su za širenje zaraze.
U povoljnim uslovima vlažnosti i temperature, najčešće su infekcije preko cveta. Zaraženi cvetovi postaju tamno mrki, izgledaju kao da su izmrzli, venu, suše se i opadaju. Patogen se zatim širi kroz cvetnu dršku, zahvatajući lišće i mladare. Lišće nekrotira, dobija crnu boju, suši se ali ne opada, već ostaje na stablu. Oboleli mladari se suše, dobijaju mrku boju koja prelazi u crnu i potom se savijaju u vidu pastirskog štapa. Plodovi se takođe suše, nekrotiraju i ostaju na granama. Na debljim granama i deblu kora menja boju, puca i formiraju se ulegnute rak-rane u kojima bakterija prezimljava. U uslovima visoke vlage, iz zaraženih tkiva (plodova i mladara) cure sitne, lepljive mlečno-bele do ćilibarne kapljice tečnosti prepune bakterija.
Zelenom rezidbom treba odstranjivati sve zaražene delove i to odsecanje zaraženih delova treba vršiti na 30 cm od mesta zaraze prema zdravom tkivu, a alat (makaze, testera i sl.) za orezivanje treba dezinfikovati posle svakog reza zaraženog tkiva da bi se smanjilo prenošenje bakterija alatom. Za dezinfekciju se može koristiti 96% alkohol ili 10% rastvor varikine. Odstranjene grane odmah izneti iz voćnjaka i spaliti. Ako je zaraženo celo stablo, ono se mora kompletno iskrčiti. Tokom jeseni (nakon opadanja lišća) i u rano proleće (pre kretanja vegetacije) obavezno je prskanje preparatima na bazi bakra u punim dozama radi dezinfekcije rak-rana. Danas se u praksi uspešno koristi registrovani biobaktericid (poput Erwix-a) na bazi korisnih bakterija (Bacillus subtilis). Gajenje otpornih sorti i podloga je takođe veoma značajno za suzbijanje bakteriozne plamenjače.
PSSS Kosovska Mitrovica, Selena Vujanac, savetodavac zaštite bilja
