Formiranje izbalansiranog obroka za mlečne krave sastoji se u tome da se hraniva kombinuju u količinama koje zadovoljavaju dnevne potrebe. Bez adekvatne ishrane, koja zadovoljava sve potebe životinje u hranljivim materijama, uspešna proizvodnja mleka nije moguća. Izbalansiran obrok podrazumeva ne samo obezbeđenje određenih količina hranljivih materija već i odgovarajući odnos među njima. Kod krava koje se drže u staji, može da se ostvari gotovo potpuna kontrola nad ishranom. Pri držanju krava na paši kontrola u toj meri nije moguća jer one slobodno konzumiraju kabastu hranu što može znatno da varira, kako u pogledu količine tako i kvaliteta (selekcijom pojedinih biljnih vrsta). U jednom stadu, posebno ako je veće, nije moguće sastaviti obrok za svaku pojedinačnu kravu. S druge strane, nije preporučljivo da sve krave dobijaju isti obrok. Zbog toga obroci treba da budu sastavljeni za pojedine produktivne grupe krava, kako bi se izbegla s jedne strane nedovoljna a s druge preobilna ishrana nekih grla.
U praksi je raširen postupak da se obrok krava podeli na dva dela: osnovni i dopunski. Sastavljanje osnovnog dela obroka vrši se na bazi potreba u hranljivim materijama za grlo prosečne telesne mase i najniže mlečnosti u nekom zapatu. Ovaj deo obroka sastoji se pretežno ili isključivo od kabaste hrane. Grla čija proizvodnja je veća, podmiruju svoje potrebe delom iz osnovnog obroka, a delom iz dopunskog. Osnovni obrok dobijaju sva grla u zapatu dok se dopunski normira u skladu sa visom proizvodnjom. Dopunski obrok se sastoji od koncentrovanih hraniva. Svaka krava dobija količinu dopunskog obroka prema tome koliko daje mleka.
Najčešće se pri sastavljanju obroka polazi od odnosa suve materije (ili energije) iz kabaste i koncentrovane hrane. Međusobni odnos kabastih i koncentrovanih hraniva u obroku za određeni nivo proizvodnje zavisi od: kvaliteta kabaste hrane, i ukupnih potreba krave u energiji. Zbog povećanih potreba u energiji kod visoko proizvodnih krava raste i učešće koncentrata u obroku. Zasušene krave mogu da dobijaju obrok koji se gotovo isključivo sastoji od kabaste hrane, ali kod grla od kojih se očekuje visoka proizvodnja udeo koncentrata se povećava. Pri tome zastupljenost kabaste hrane ne bi smela da bude manja od 40% kako se ne bi poremetila populacija mikroorganizama u buragu i procesi koji se odvijaju njihovim delovanjem. Istovremeno to znači da koncentrovana hraniva ne bi smela da čine više od 60% suve materije obroka, čak i kod krava najviše proizvodnje.
Predrag Janković, PSS Niš
