Bamiju je gotovo nemoguće naći na zrenjaninskim pijacama, a pogotovo u ovdašnjim povrtnjacima. Iako se bamija dosta lako uzgaja, ovu ukusnu biljku sa lekovitim svojstvima retko ko se odluči da gaji.
– Bamija je biljka koja se vezuje za Bliski istok i za jela koja su karakteristična za tu kuhinju, a malo ko zna da je ona jedan od najboljih prirodnih pojačivača ukusa i da ima lekovita svojstva – priča za portal zrenjaninski.com Ivica Malimarkov, koji godinama odvoji jednu leju u svojoj mužljanskoj bašti za bamiju.
On se seje iz semena biljke, čim prođu veliki mrazevi. Potom se rasađuje, a krajem leta, kad biljka sazri, nađe se i na pijaci.
– Kad se kaže bamija, onima koji su uopšte čuli za nju prva asocijacija je čuvena Begova čorba, koja se bez ove biljke ne može zamisliti. Ali, bamija se dodaje u đuveč, u variva, a od nje se može pripremiti i samostalno jelo. Dokazano ima lekovita svojstva. Toliko je to korisna biljka za pojačavanje arome i ukusa da se može dodavati u kolače, najbolje one sa jabukama. Prilikom kuvanja, bamija pusti specifičnu sluz i onda se ta voda može dodavati u svaki kolač, a može i u sladoled – objašnjava Malimarkov.
Kada potpuno sazri, plod se osuši i onda se bamija koristi tako suva ili se u jelo dodaju semenke.
Malimarkov dodaje da mu je bamija zanimljiva biljka i da je zato gaji. Više iz hobija, ali kako nije zahtevna, uvek pretekne plodova i za prodaju. A na pijaci je zanimljiva onima koji znaju za bamiju, ali privlači i pažnju onih koji je prvi put vide.
– Kad jednom otkriju sva korisna svojstva bamije, mušterije se vraćaju – naglašava Ivica Malimarkov.
Izvor: zrenjaninski.com