Do Banje Kulaši u Republici Srpskoj došli smo iz Prnjavora, gde smo prethodno proveli nekoliko sati, na gazdinstvu Dejana Popovića. Obišli smo njegove krušike, orezivali voćke, naučili po nešto i tako pomalo umorni i pomalo smrzli krenusmo u Kulaše i banju. Usput i niz put promašili smo po koje skretanje, platili duplu putarinu, ali stigosmo na vreme, taman kad je u Kulašima po travi popala magla, a kad pogledaš u daljinu leluja belina kao u filmu nekom. U sumrak čuje se reka Ukrina, ili Derava kako su je zvali jer dere svojom vodom obale, a mi se okupili oko predstavnika banje Borka Tošića da čujemo koju reč.
– Dobro došli u Banju Kulaši. Prvo što moram da vam kažem je da je ovde voda termalna i jedna od tri u Evropi i sedam u svetu sa visokoalkalnom i bakteriološki potpuno sterilnom vodom niske mineralizacije. Izvire sa 28 stepeni, njena Ph vrednost je 11,75. Pitka je i zdrava – pohvalio se Tošić.
– U narednom periodu ćemo pakovati vodu. Koristiće se u dva smera, jedan je taj zdravstveni, i jedan je konzumni ali Ph moramo skinuti ispod devet, pošto iznad devet ne može u prodaju. Ova voda spušta krvni pritisak, neutrališe Ph vrednost u organizmu, jako je dobra ali malo jačeg ukusa. Mada, ja je pijem svaki dan – rekao nam je Borko Tošić.
– Imamo i peloid, lekovito blato, ono je dobro za bolove, reumu, posle povreda. Greje se na 40 stepeni i utrljava se na telo – i taman kad smo mislili da je priča o lekovitim svojstvima gotova, uđosmo u objekat banje. A tamo u hodniku na postoljima sprejevi, lepo pakovanje, pomislio bi čovek dezodoransi, možda i osveživači prostora, pogledaš malo bolje, a ono banjska voda u spreju. Kako je dobra i za psorijazu, ekeceme i akne, odlučili su da je upakuju u sprej, da svako ko u banju dođe može da je koristi i ako je ne pije ili ne želi da se kupa u njoj.
– Imamo i blato upakovano u vidu krema. Koristio sam ga za neke probleme na licu – kaže naš domaćin, dok se tiskamo oko njega da vidimo i slikamo, da osetimo miris. Nismo stigli sve da uslikamo, a već smo kroz hodnik došli do ulaska u bazen zažalivši što nemamo kupaće kostime. Usput sam uspela da bacim pogled i na kade za terapiju i džakuzi za četvoro. Sve po standardima jedne banje. Pored bazena smo izašli napolje, i našli se u prostranom dvorištu, lepo uređenom, sa česmom na kojoj se možete napiti banjske vode, naročito oni kojima ne smeta miris i ukus pokvarenih jaja, tj sumpora.
– Nije tako loša, može se piti – mislim da sam pored domaćina bila među retkima kojima nije smetalo. Ostali su ispili po gutljaj, neki nenavikli ni toliko. Mada, zaista nije tako strašno. Do odlaska u restoran obišli smo i izvorište vode, bazen sa lekovitim blatom, reku Ukrinu iz koje, kaže Borko, u tom delu voda može da se pije iz ruke dok se kupate. A ono što je najbitnije – ljudi, oni su divni, predusretljivi, raspoloženi da vam o svemu pričaju, a nenametljivi.
Tekst i foto: Zorica Dragojević
