Samo delić sekunde bio je dovoljan da, kao iznenadni zračak sunca, sine čarobno lice sa sjajnim očima i širokim, toplim osmehom. Svoj očaravajući prvi utisak unela je u vinariju „Fruškogorski vinogradi“ u Banoštoru nedaleko od Novog Sada šarmantna mlada kineskinja Li Vong, enolog iz Šangaja. Ona želi da svojim znanjem i iskustvom osveži tradicionalnu srpsku tehnologiju u proizvodnji vina vrhunskog kvaliteta kakvo traži svetsko tržište.
– Prošla 2024. godina nije bila baš pogodna za proizvodnju grožđa i vina. Pojavile su se dugotrajne, izuzetno visoke temperature i obilne padavine, kada je to bilo najmanje potrebno za postojeće sorte grašac, traminac, probus, šardone, sovinjon, merlo, pinot noar. Već u julu, znatno ranije nego obično, napravila sam hemijsku analizu grožđa i utvrdila da su u tom momentu sadržaji šećera, kiselina, mineralnih materija i drugih parametara u zadovoljavajućim okvirima. U saradnji sa enolozima i profesorima Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, precizno smo odredili najpovoljnije vreme za berbu kod svake sorte – rekla je Li Vong. Tako je sve bilo spremno za berbu već u avgustu, ranije nego obično i to vrlo precizno i što brže. Obrano grožđe nije imalo previše šećera, a zadržalo je potreban nivo kiselina neophodnih za proizvodnju kvalitetnog vina i dozrevanje u barik buradima. Vrlo stručan rad, na osnovu domaćeg i iskustva iz svetski čuvenih vinogorja, činili su da se očekuje dobijanje premijum vina.
Prema mišljenju Li Vong, Srbija bi trebalo da se fokusira na proizvodnju vina od novostvorenih i autohtonih sorti grožđa, poput probusa, grašca, prokupca, sa kojima mogu da se probiju na svetsko tržište. Posebno što, u svetu, postoji veliki broj ljubitelja kvalitetnog gutljaja, koji žele da, konzumiraju vina specifična za pojedinu regiju, grad ili vinariju, sa specifičnim ukusom, mirisom, bojom i drugim karakteristikama, koje ne mogu da nađu u sopstvenoj sredini.
Učešća na raznim festivalima vina pokazala su da se u Srbiji sreću dobra suva vina sa malo šećera, što odgovara mnogim ljubiteljima ovog pića. O tome svedoče i vrlo povoljne reakcije kineskih turista prilikom boravka u „Fruškogorskim vinogradima“. Iako njihovu tradiciju obeležava korišćenje prvenstveno crvenih, pokazalo se da imaju interes i za bela i kupažirana vina. Prvenstveno bi trebalo opredeliti se za vina vrhunskog kvaliteta koja se mogu pokazati kao vrlo profitabilan posao. Za prvo vreme valja se fokusirati na pojedine milionske gradove, a potom i provincije, uz objedinjeni nastup većeg broja srpskih vinarija sa premijum vinima, posebno iz Fruške gore. Radi se o kineskom, vrlo probirljivom tržištu, gde žestoko konkurišu sve najveće vinarije u svetu, koje uspevaju da obezbede odgovarajući kvalitet, količinu i kontinuitet vina uz konkurentnu cenu.
U Srbiji, poslednjih godina, postoji veći broj vinarija koja proizvode penuševac, po uzoru na francuski, zakonom zaštićeni, šampanjac. Sa istim ambicijama rukovodi se i vinarija u Banoštoru, prvenstveno se oslanjajući na vrhunske sorte traminac i grašac. Postupak nije jednostavan, jer u Šampanji postoje vrlo karakteristični vremenski uslovi. U toku godine su česti dosta hladni i vlažni dani, sa 1.000 do 1.500 milimetara padavina, što je dvostruko više nego u Srbiji tokom prosečnih godina. Pod uticajem klimatskih promena, mnogo toga je nepouzdano. Neophodno je intenzivno raditi na stvaranju novih sorti i na osnovu znanja vrhunskih stručnjaka u praćenju zbivanja u prirodi. Svaki detalj je bitan prilikom utvrđivanja najpovoljnijih uslova proizvodnje grožđa koji presudno utiču na kvalitet vina.
Tekst: Branko Krstin
