Zimski luk „aljma“ (Allium fistulosum) potiče iz zapadne Kine i Japana gde ima više tipova i brojnih kultivara. Višegodišnja je biljka, gaji se kao trogodišnja i četvorogodišnja, a razmnožava se vegetativno i generativno. Seje se u avgustu ili rano u proleće, krajem februara ili u martu, na dva – tri cm dubine uz međuredni razmak od 25 do 40cm i razmak u redu od 10 do 30cm. Pri letnjoj setvi bolje je gajenje iz rasada golog korena ili iz kontejnera, uz presađivanje sredinom oktobra. Takav usev može se „brati“ već u prvoj polovini aprila. Posle svake berbe usev se prihrani sa po 50 kg/ha azota. Pošto posle setve retko kada padne kiša, potrebno je parcelu zaliti s 10 do 15 milimetara. Navodnjavanje je obavezno, jer je do zime kratak period, a mlade biljke treba spremne da dočekaju niske temperature.
Posle nicanja na stabljici započinje grananje i formiranje više lažnih stabljika s cevastim listovima sličnim luku, ali se ne stvaraju lukovice. U povoljnim uslovima listovi stalno rastu i obnavljaju se, a stariji odumiru. Tako nastane busen prečnika 15 do 30cm. U drugoj i sledećim godinama pojavljuju se cvetne stabljike, visine 40 do 70cm, s jednostavnom cvasti i svetlozelenim cvetovima jednake građe kao i kod luka. Seme je crno i smežurano, nešto sitnije od luka (300 do 500 semena u gramu). Otporan je na niske temperature.
Može da se konzumira kao mladi luk, a s jeseni lažna lukovica. Takođe, može da se bere u različitim fazama rasta. U prvoj godini se režu samo listovi i to u nekoliko navrata, ali treba voditi računa da se ne povrede novi izbojci. Iz starih busenova prvi stiže na berbu kao mladi luk. Kada sazri, dobro se čuva i neće da proklija i godinu dana. U drugoj i sledećim godinama pojavljuje se cvet, pa se obično u drugoj godini čupa ceo bokor. Ipak, baštovani koji žele da sačuvaju seme, puštaju biljke da cvetaju.
Razmnožava se i lukovicama. Kada se izvadi iz zemlje, aljmu treba dobro prosušiti, kako bi lukovice mogle ponovo da se sade. Svaka daje po 5 do 10 strukova, a zasecanjem vrha do polovine dužine, može da se duplira broj strukova. Sadi se od jula do avgusta na 25cm rastojanja između biljaka i isto toliko između redova. Pre sadnje, sa lukovica treba da se odseku žilice sve do same bradavice, a kada se posadi, zemlju treba malčirati, odnosno prekriti slamom. Sorte koje uspevaju u našoj zemlji su „crvena čvrsta aljma“ čije lukovice su pokrivene do polovine struka crvenkastom ljuskom i „bela aljma“ koja je manje ljuta, ukusnija od crvene, ali je i osetljivija na zimu.
Piše: Biljana Nenković
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
