Šešir ove gljive (Leucopaxillus albissimus) je 4 do 14 cm širok, konveksno-izravnat, slabo je ispupčen na sredini. Boja mu je uglavnom snežnobela, ali kada se gljiva razvije, sredina šešira bude oker boje. Malo je naboran po sredini i prekriven retkim mrljama. Rub je u mladosti podvijen, kasnije se izravna.

Drška joj je razmera 4 do 6 x 0.6 do 1,5 cm, valjkasta sa blagim zadebljanjem pri bazi. Boja joj je beličasta do blago žućkasta. Čitava dužina drške je prekrivena sitnim ljuspicama dok je pri vrhu pahuljasta. Listići su joj gusti i spuštaju se niz dršku. Uski su i delimično račvasti, lako se odvajaju od baze šešira. Boja im je od bele do bledo krem. Meso joj je tvrdo i belo, na prerezu ne menja boju. Miris je prijatan, oštar, a ukus je blag.

Plodonosi tokom leta i jeseni kao saprofit tla u mešanim šumama hrasta, bukve i smreke.

Jestiva je vrsta slabog kvaliteta zbog snažnog mirisa mesa koji pojedincima može biti veoma neprijatan. U vrlo retkim slučajevima može dovesti do alergijskih reakcija i gastrointestinalnih tegoba.

Piše: Momčilo Daljev

Foto: Stevan Baluban i sa interneta