Zbog viših cena repromaterijala, posebno mineralnog đubriva koje je tri puta skuplje nego lane, proizvodnja ratarskih kultura na malim parcelama biće neisplativa. Takvih površina je najviše u Srbiji i ima ih 217.000 gazdinstava. Izlaz je u promeni proizvodnje i ulaganju u isplativije kulture.
Marinko Pajić iz Zrenjanina odlučio je da iskoristi zemljište koje ima i počne proizvodnju belog luka, jer je tražnja za domaćom proizvodnjom ovog povrća sve veća.
„Odlučili smo se na pola hektara površine. Generalno je to mala površina, ali za nas kao početnike, mali rizik i manje ulaganje“, kaže Marinko Pajić, iz Zrenjanina.
Beli luk je pogodan jer može da se seje i u jesen i u proleće. Lako se skladišti pa može da sačeka povoljnije uslove na tržištu. Problem je što oko njega ima dosta ručnog rada.
„Jesenji luk, recimo po hektaru može da bude osam do devet tona u zavisnosti od godine. Ako imamo sistem za navodnjavanje, u koji smo mi pre par godina investirali, onda je siguran prinos, ne zavisimo toliko od padavina“, objašnjava Aleksandar Granić iz Žitišta.
Zasade lekovitog bilja, povrća ili bobičastog voća najlakše je zasnovati na malim parcelama.
„A za jedno porodično gazdinstvo je dovoljno sasvim dovoljno 250 do 400 metara kvadratnih, što znači da se u takvim uslovima proizvode i značajni tržni viškovi koji obično završavaju kod komšija, prijatelja, kumova, eventualno izvesne količine i na zelenim pijacama“, navodi Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
U Jablaničkom okrugu ima 20.000 registrovanih gazdinstava sa prosečno dva i po hektara. Najbolja računica ovde je u povrtarstvu. Najviše novca treba za početna ulaganja.
„Što se tiče pokretanja proizvodnje na nekoj površini od 20 ari, uzeću plasteničku proizvodnju, sigurno je potrebno negde oko 20.000 evra. Kad kažem 2. 000 evra to je oprema koja je potrebna da se naprave plastenici i tu Ministarstvo igra glavnu ulogu, Ministarstvo poljoprivrede, koje subvencioniše sve registrovane proizvođače za nabavku nove opreme za 50 procenata subvencija“, kaže Dalibor Cvetanović iz PSSS Leskovac.
Prosečna veličina oranice u Srbiji je četiri i po hektara, što je za ratarske kulture nerentabilno. Rešenje je komasacija, ukrupnjavanje poseda ili orijentacija na proizvodnju onih kultura koje sa manje površine donose veću zaradu.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
