Насловна ТЕМЕ ЛЕКОВИТО И ЗАЧИНСКО БИЉЕ Beli slez od A do Š

Beli slez od A do Š

435

Beli slez je vrsta koja se višestruko iskorišćava. Gaji se radi korena lišća i cveta. Svi ovi delovi sadrže sluzaste materije, ali ih najviše ima u korenu. Sadržaj sluzi u korenu ove biljke je 35%. Koristi se za lečenje organa za disanje, kašlja, astme i drugih bolesti. Beli slez ima veće potrebe za toplotom, vlagom i svetlosti.

Koren belog sleza dobro podnosi mrazeve. Najbolje rezultate daje na plodnim i rastresitim zemljištima. Gaji se isključivo u plodoredu, na istoj parceli ostaje dve godine, a na isto mesto se vraća tek posle 4-5 godina. Dobro podnosi sve predkulture, posebno đubrene okopavine i žitarice, a najbolje su grahorice i ostale leguminoze.

Osnovna obrada zemljišta treba da bude jesenje oranje na 30-35cm. Osnovno đubrenje u obliku NPK mineralnog đubriva sa više fosfora(8:24:16), u količini od 300kg/ha. Ova vrsta razmnožava se uglavnom iz semena, direktnom setvom, ili iz rasada. Najbolja i najeftinija je direktna setva, u jesen, krajem novembra u redove 40-50cm, sa 5-6kg/ha. Da bi se seme ravnomernije rasporedilo pre setve pomešati seme s peskom. U cilju proizvodnje rasada seme se seje u hladne leje u maju ili junu. Za m2 leje potrebno je 8-10g semena.

Kad biljke dostignu 4-6 listova presaditi ih na stalno mesto, najbolje u septembru na 50cm X 30-40cm u redu. Za jedan ha potrebno je 50-60000 biljaka, a sa 1m2 leje može se dobiti 300- 400 biljaka. Nega useva sastoji se u prašenju između redova, jednom do dva puta i plevljenju u redu. Prihranu azotom vršiti dva puta, pri prvom i drugom plevljenju ili prašenju s oko 300kg/ha AN-a.

Pri direktnoj setvi može se pojaviti gušći sklop biljaka pa se one proređuju na razmak od 30-40cm. Česta štetočina sleza je buvač koga treba na vreme suzbiti. Žetva belog sleza sastoji se u vađenju korena, berbi lišća i cveta. Korenovi se vade u prvoj ili drugoj godini života i to u jesen u oktobru ili u proleće u martu. Vađenje korenova vrši se plugom sa koga je skinuta daska. Izvađeni korenovi dobro se očiste od zemlje i sitnih žilica, od glave i ostalih drvenastih delova i isperu se hladnom vodom. Zatim se korenovi oljušte uzdužno preseku na četiri dela, i suše u sušnicama na 50-60oC. Od 4kg sirovih korenova dobija se 1kg suvih.

Berba lišća u toku godine vrši se dva ili tri puta. Najbolje je da se lišće bere pred cvetanje ili u toku cvetanja. Bere se samo zdravo i neoštećeno lišće. U prvoj godini ne bere se svo lišće već samo jedna trećina lišća, dok se u drugoj godini bere više lišća, u više navrata. Obrano lišće suši se na promajnim mestima u zaseni u tankom sloju. Od 6kg sirovog lišća dobija se 1kg suvog.

Berba cvetova vrši se u prvoj i drugoj godini starosti zasada. Cvetovi se suše na suncu i od 8kg svežih cvetova dobija se 1kg suvih cvetova. Za zasnivanje novog zasada ostaviti određeni broj biljaka sa dela parcele da dozreju i daju seme. Sa ovih biljaka se ne bere ni lišće ni cvet. Kad preko polovine semena dobiju mrku boju, pristupa se berbi semena. Biljke treba pokositi, prosušiti, preneti na zaštićeno mesto na dozrevanje. Biljke se vršu ili mlate da bi se oslobodile semena.

Od hektara se može dobiti 1200-2000kg suvog korena. Prinos semena je 300-500kg/ha, 500-600kg/ha suvog lišća i 150kg/ha suvog cveta.

dr Saša Stanković, PSS Niš

Foto: „Josif Pančić“