Berba grožđa kao završna faza jednogdišnjeg ciklusa i rada u vinogradu, a početna u proizvodnji vina, u prošlosti je na području Fruške gore imala karakter višednevne svetkovine ispunjene pesmom i igrom. To je naročito bilo uzraženo u 19. veku, sudeći po opisima koje su ostavili mnogobrojni hroničari i istraživači kao što su osnivač muzeja i upravnik Arhiva u Sremskim Karlovcima Kosta Petrović i autor prve istorije Petrovaradina, apotekar Franc Šams. Dokaz za to može se naći i u čuvenoj pesmi „Đački rastanak“ velikana srpskog romantizma Branka Radičevića.
Prema pisanju Koste Petrovića, četrdesetih godina 19. veka berba je počinjala o Krstovdanu 14. odnosno 27. septembra, a tačan dan određivala je policija.
„Već nedelju-dve dana pred berbu vlada užurbanost u karlovačkim vinogradarskim kućama. Sprema se podrum i kačara, pripremaju se prese i burad. Retko je koja kuća naimala beračice i putundžije. U Karlovce su dolazili momci i devojke iz Kovilja, Kaća, Žablja i drugih bačkih sela, kod svojih rođaka i poznanika na mobu i tu ostajali po nedelju i više dana, sve dok se nisu obrali i susedski vinogradi. *Brda se tresu od pesme*, izveštava jedan dopisnik novina, opisujući berbu u fruškogorskim vinogradima. Kad nestane *uja* zatreperi sitna tamburica i odmah se hvata kolo. Predveče se vrađaju beračice u Karlovce sa evenkama na obranicama, uz pesmu, svirku, a ponekad i uz pucnjavu. Dnevni program ovim još nije bio završen. Brzo se večera, preobuče i odlazi na rogalj. Za vreme berbe igralo je kolo na Belilu, u Gornjem i Donjem kraju i u radne dane. Veselje je počinjalo čim se smrkne. Rogljevi su bili osvetljeni fenjerima“, piše Kosta Petrović u svom delu „Karlovci i karlovačko društvo za vreme Brankovog školovanja“ .
Kostić navodi da su se na roglju nadigravali Sremci i Bačvani, da su to bila mesta na kojima su se čule nove poskočice i nove pesme. „Karlovački festival“ je trajao nedelju dana, a ponekad i više, sve dok se ne oberu svi seljački vinogradi.
Karlovački bogataši za berbu i uopšte za rad u vinogradima unajmljivali su radnu snagu sa strane, većinom Slovake iz Stare Pazove. I u tim berbama bilo je svirke, pesme i kola, ali se sve to odigravalo u dvorištima bogataških kuća.
Grožđebal od 7. do 9. septembra
Ovogodišnja „Karlovačka berba grožđa“ biće održana od 7. do 9. septembra. Organizatori za ovu godinu predviđaju izvesne novine kada je u pitanju koncept manifestacije. Osim programa na dvema binama – u centru i u dvorištu muzeja, predviđaju se muzički nastupi i u Ulici patrijarha Rajačića, kao i dve pozorišne predstave u Karlovačkoj gimnaziji.
Franc Šams pišući o Petrovaradinu, ali dotičući se i okolnih mesta, pominje i berbe i svrstava ih u kategoriju zabavnih događaja. Kaže da su počinjale polovinom ili pred kraj septembra i trajale do tri nedelje.
„Pripreme za skorašnju berbu osobite su i glas o njima prenosi se nadaleko i naširoko. Svi seoski mladići i devojke iz Bačke županije dolaze ovde i ne mami ih niska nadnica od nekoliko groša na dan, već slatko grožđe, gajde i veselo, neobavezujuće društvo. Od svih poslova u toku godine nijedan se naravno, ne obavlja sa više volje i u boljem raspoloženju. Raspoloženje i veselje naroda iskazuje se pesmom, klicanjem i grajom. Sve ulice i putevi su puni praznih i natovarenih kola, čije se kloparanje čuje do duboko u noć, a započinje opet u sam cik zore,“ zabeležio je u svom delu pred kraj 19. veka Franc Šams, koji se i sam po odlasku iz Petvoradina posvetio vinogradarstvu u Mađarskoj.
U vreme berbanskih svečanosti, napominje Šams, brda u okolini kasno uveče bila su išarana logorskim vatrama, odakle su dopirali pucnji iz pušaka, remeteći noćnu tišinu.
Posebno je poslednji dan berbe svetkovan uz tamburaše i gajdaše, pesmu, igru i bogatu večeru. Na trpezi je obavezno bio slatki kupus sa ovčetinom, krofne, i slatko vino, što je mnogima bio dovoljan razlog da iz drugih sremskih sela i Bačke idu u berbu.
Svečarska nota berbi, uz viku, igru i pesmu, zadržala se sve dok za berbu vlasnici vinograda nisu počeli da unajmljuju sezonske radnike i prestankom moba, koje su jedan od simbola uzajamnog pomaganja. Godine 1930. u Sremskim Karlovcima je održana izložba vina, voća i fotografija Fruške gore, koja predstavlja prvi grožđebal ili preteču današnje „Karlovačke berbe grožđa“, manifestacije kakve se u mnogim mestima organizuju u čast berbe grožđa i proizvodnje vina. Te 1930. godine ona je trajala četiri dana, od 28. septembra do 1. oktobra, dan duže no što je to slučaj danas, ali uz učešće vinogradara, voćara i vinara ne samo iz Karlovaca nego i iz okoline. Po zamisli organizatora, karlovačkog Društva vinogradara i voćara, trebalo je da se održava svake godine, i da od Karlovaca načini centar vinske trgovine u Fruškoj gori.
Od tada se s određenim prekidima i razlikama u koncepciji, svetkovina u čast berbe održava u Sremskim Karlovcima. Pod nazivom „Karlovačka berba grožđa“ opštinska vlast je organizuje od početka devedesetih godina prošlog veka bez prekida. Traje tri dana i odvija se u centru Karlovaca, a datum održavanja u intervalu od početka septembra do prvih dana oktobra, određuje se pre svega u zavisnosti od toga u koju fazu je berba dospela u vinogradima. Izvesni prigodni programi, kao što je izložba vina u karlovačkom muzeju, organizuju se dan uoči početka manifestacije.
Sastavni deo manifestacije jesu prodajna izložba vina i grožđa karlovačkih proizvođača, upotpunjena zabavnim i muzičkim programom koji se odigrava na za to specijalno postavljenoj bini i na drugim mestima u centru. Poslednje dve godine za mlađu publiku organizuje se muzički program u dvorištu karlovačkog muzeja.
„Karlovačka berba grožđa“ najznačajnija je privredno-turistička manifestacija u Sremskim Karlovcima jer tada ovo mesto poseti na desetine hiljada turista.
Dobro jutro broj 557 – Septembar 2018.
