VADI SE CRNI LUK
Crni luk sazreva od kraja jula do sredine avgusta. Fiziološka zrelost, a to je faza kada je obrazovana klica i zatvoreni sočni list, nastupa pre potpunog sušenja zelenih listova, ali, lukovice su još uvek “žive”. Prelaskom hranljivih materija u njene otvorene sočne listove i dalje joj se povećava masa. Zbog kvaliteta lukovice koji je veoma važan za čuvanje i činjenice da se povećanje mase nastavlja i posle vađenja, ovaj posao počinje kada polovina biljaka polegne.
Izvađene biljke treba ostaviti po površini parcele, u tankom sloju, da bi se prosušile, “prebacile” svu nagomilanu hranu iz listova i lažnog stabla u lukovice i istovremeno formirale veći broj suvih ovojnih ljuski koje će ih štititi za vreme čuvanja. Ukoliko vremenske prilike to dozvoljavaju, bolje je da se sa vađenjem sačeka pet do sedam dana da sva biljna masa polegne, da se vrat lukovice dobro zatvori i da one sazreju u zemlji. Ako to ide sporo, leje se mogu jednostavno povaljati i tako se ubrzava zrenje.
Luk se u vencima suši i dozreva
Za naše brdsko-planinske uslove ostavljanje lukovica u zemlji ili na parceli uvek je rizično, jer dolaze dani, posebno noći, sa nižom temperaturom, češće su kiše, što dovodi do početka rasta korenčića i klice unutar glavice na račun hranljivih materija iz zatvorenih sočnih listova. Zbog toga mogu nastati gubici od 35 do čak 75 odsto. Istovremeno, izlazak lukovice (klice) iz mirovanja podstiče brzo prorastanje, što se dešava ponekad već u septembru. Brzo prorastanje, odnosno kratko čuvanje karakteristično je za sortu, ali i za kvalitet same proizvodnje i postupanja s lukovicama posle vađenja.
Vađenje može biti mašinsko i ručno. Na malim površinama, u baštama, luk se vadi ručno i plete u vence. Oni se obese na promajnom mestu, gde stoje najmanje mesec dana, a može i duže. To je dobar način prosušivanja i dozrevanje luka.
Uspeh u čuvanju luka zavisi od mnogih činilaca, prvenstveno od zdravstvenog stanja lukovica, a važni su i temperatura, i vlažnost vazduha u skladištu, kao i sorta od koje zavisi sadržaj suve materije. Lukovice dobijene od biljaka obolelih od plamenjače obično u sebi kriju i miceliju gljive koja se tokom čuvanja širi i izaziva truljenje. Luk iz direktne setve najčešće je manje zaražen i pogodniji je za čuvanje. To je prednost luka dobijenog iz semena, a nedostatak je uglavnom manji sadržaj suve materije za oko dva procenta.
Pravilno čuvanje, manji gubici
Pre unošenja u skladište, odmah na njivi ili u međuskladištu kod povrtara koji imaju takav prostor, luk valja prebrati, odvojiti oštećene i bolesne lukovice, razvrstati po veličini, upakovati i tek tada skladištiti. Kod velikih proizvođača to rade mašine, dok povrtari koji imaju manje površine to obavljaju ručno. Radnici, koji obavezno nose rukavice, prvo odvoje sve suve listove, odseku lažno stablo i ostale delove, odstrane nečistoću (grudvice zemlje i kamenčiće), pa tek tada lukovice sortiraju prema veličini i prebacuju na gomile sa kojih će se pakovati u džakove, kartonske kutije, ili u gajbe.
Svrha skladištenja crnog luka je produženje perioda čuvanja i smanjenje gubitaka na najmanju moguću meru. Iz tog razloga je veoma važno da parametri u skladištu – temperatura i relativna vlažnost – budu održani na nivou koji će smanjiti rizik od klijanja ili razvoja parazita, izazivača bolesti. Optimalni uslovi za čuvanje glavica luka su: temperatura vazduha u skladištu nula Celzijusovih stepeni, relativna vlažnost oko 85 procenata i obavezna ventilacija.
U zavisnosti od količine koja će se čuvati, luk se može skladištiti na razna mesta. Za nedeljne i mesečne potrebe u domaćinstvu čuva se u ostavi, šupi, podrumu… Nešto veće količine drže se u šupama ili natkrivenim objektima izgrađenim od raspoloživih materijala, u kojima može da se obezbedi dobra prirodna ventilacija, te tako i uslovi za dosušivanje ljuske i spoljnog sloja. Tako se sprečava i razvoj bolesti, pa luk može kvalitetno da se čuva jedan, najviše dva meseca. Pre iznošenja na tržište valja ga ponovo pregledati i sortirati, jer gubici mogu da budu i do 30 procenata. Veće količine na duže vreme skladište se u objektima sa prinudnom ventilacijom u kojima se glavice prosušuju zagrejanim vazduhom koji se posebnim kanalima dovodi do skladišnog prostora.
Piše: Svetlana Mujanović
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
