Iako već odavno živi u Hrvatskoj gde je upotpunosti savladala njihovu gastronomiju Svetlana Stojanović iz poljničkog sela Dojnce, kod Vranja, i danas rado priprema pogače od kiselog testa koje su se nekada pripremale u njenom rodnom kraju. Iako njena priprema zahteva dosta vremena ona je rado pravi jer je miris domaćeg testa redovno vraća u detinjstvo, rodnu kuću iz koje je potekla i podseća na familiju, drugove, prijatelje…

Pripremu ove vrste pogače počinje veče pre nego što namerava da je pravi. Tada u jednoj omanjoj činiji zakisne testo od 200 grama brašna pola kvasca i vode. Masa mora da bude tečna kao za paličnke kako bi preko noći u frižideru mogla sporo da fermentiše. Sledećeg dana kada krene da pravi pogaču ovu masu izruči u brašno, doda kvasac, so, mast i sa mlakom vodom zamesi malo tvrđe testo.

– Na kilogram brašna obično dodam kašiku soli, 40 grama kvasca, kašiku, do kašiku i po svinjske masti  i oko 200 mililitra mlake vode. Umešeno testo ostavim da nadođe. Kada naraste premesim ga još jednom i krenem da oblikujem pogaču – kaže Svetlana.

To za nju predstavlja pravo uživanje pa otuda na kraju njene pogače postanu prava mala umetnička dela. Na njima se pored raznoraznih ukrasa obavezno nađu simboli pravoslavlja krst u obliku pletenice, ptica, knjiga… Ovako oblikovanu pogaču obavezno peče u dubljoj šerpi, na pek papiru. Pre pečenja je na neko vreme ostavi u toploj prostoriji da testo odmori i ponovo naraste. Kada se to desi odozgo je blago premaže umućenim žumancem i pospe susamom.

– Pečem je na tihoj vatri oko sat vremena. Pogača je pečena kada kora porumeni i kada se odvoji od stranica šerpe – ističe Svetlana.

Čim pogaču izvadi iz rerne ostavi je da se ohladi. Pred one za koje je spremila iznosi je celu. Ne seče je već je lomi na parčiće i deli, a kada završi sa tim preostaje joj samo da im se pridruži i gleda kako je sa uživanjem jedu.

Tekst i foto: Gordana Nastić