Školska motika u Poljoprivrednoj školi u Futogu bila je na početku pandemije korone više u rukama nastavnika nego đaka. U to vreme, koje je odreda zaključalo škole, ispraznilo učionice i pokrenulo onlajn nastavu, trebalo je održavati veliku školsku ekonomiju. Ona ima pomoćne radnike, ali ovde je i četrdeset hektara zemlje na kojoj đaci uče da seju i uzgajaju mahom ratarske kulture. Postoje i štale i obori gde uče i da se staraju o kravama, svinjama, konjima, kozama i drugim životinjama iz stočnog fonda škole.

„Bez prakse, ono što uče prosto ne pije vodu”, kaže Ljubica Pajić, koordinatorka praktične nastave ove poljoprivredne škole, gde se sada 635 učenika obrazuje za osam uskostručnih profila.

Ona govori da kada je u prošlom periodu krenula onlajn nastava, biljke su već bile posejane, ali deca nakon toga jedno vreme nisu dolazila zbog epidemije. Zato su njihovi nastavnici na školskom imanju fotografisali i snimali video-priloge za časove na daljinu. Tako su učenici mogli da vide kako se biljke podižu, kako izgledaju u fazama razvoja, imaju li znakova bolesti ili insekte. Sve što su nastavnici primetili na terenu pokazali su deci.

Dosad ove školske godine đaci Poljoprivredne škole u Futogu nisu imali takvu vrste nastave, ali su ostali utisci nastavnika i roditelja da je pandemija, koja traje dve godine, mnogo toga izmenila u đačkom životu. Pred stručnim školama je pri tome bio naročit izazov, ne samo u oblasti poljoprivrede već recimo i medicine, gde se postavlja pitanje kako onlajn naučiti davanje injekcije.

Sudeći po iskustvu futoške škole, trud nastavnika je u tim prilikama bio vanredan, ali se pitanja o stečenoj praksi ne mogu isključiti.

„Naravno, daleko je to od onoga što bi đaci uradili da su bili na ekonomiji jer drukčije je kad držite biljku u ruci, kada je vidite uživo. Ali profesori su se istinski potrudili da im pokažu i objasne”, navodi Pajićeva.

Celo društvo, prema njenim rečima, a ne samo ova škola, pa čak ne samo ni praksa nego i teorija u nastavi, suočeni su s problemima tokom pandemije. I učenici su u tom periodu, smatra ona, mnogo izgubili jer živu reč, kontakte sa biljkama i životinjama i rad u učionici nije mogao zameniti taj način rada.

Izvor: Politika

Foto: Pixabay