Bibaum sadnice u Banja Luci na oglednom polju Poljoprivrednog fakulteta u Aleksandrovu, zavredile su posebnu pažnju. Iako je sve još u fazi eksperimenta, stručnjaci se maksimalno trude da ih demistifikuju, pronađu način kako da najbolje uspeju, kako da ih orezuju, prihranjuju. Ono što je zanimljivo je pitanje šta ako jedna vodilja povuče više, ako je bujnija, kako se orezuju i kako se svode.

– Ukoliko je jedna vodilja bujnija od druge više se oreže. Da bi nju olakšali drugu ćemo prikratiti da bi dobili jače razgranjavanje. Nju u suštini ojačavamo prikraćivanjem, da bi dobili balans. Rezidba je kao i klasična. Svaku vodilju posmatrate kao zasebno vreteno. Gledate raspored grana, osvetljenost, naravno da se pazi pupoljak – rekao je Danilo Vidojević saradnik u nastavi Poljoprivrednog fakulteta u Banja Luci. Ukoliko se okasni sa rezidbom i jedna strana više povuče, logično i plodovi će osetiti razliku.

– Zavisi od broja plodova. Ukoliko je na jednoj strani više plodova biće sitniji, a na drugoj krupniji. To ne bi trebalo da predstavlja bilo kakav problem za samu biljku, samo što ćemo dobiti drugačiji raspored plodova, drugačije plodove. To se uglavnom reguliše hormonima, regulatorima u komercijalnim zasadima ili ručnom proredom plodova. Sa proredom dobijamo balans – objasnio je Vidojević, naglasivši da je sve što se tiče bibaum sadnica još u fazi ispitivanja.

– Još je sve u fazi istraživanja, ispitivanja. Prihrana je redovna, stajnjak, mineralno đubrivo, po preporuci stručnjaka. Ovo je za naše stručnjake novo, retki su zasadi jer su retki proizvođači koji ulaze u to, zahteva više rada, više ulaganja, više ruku, naslon, vezanje – rekao je dok su neki od stručnjaka naglasili da je potrebno, ukoliko postoji razlika u bujnosti, što pre uvesti u rodnost, kako bi se bujnost smanjila. Da se reguliše bujnost sa rodnošću, rezidbom se balansira rodnost i sa porastom. Vezivanjem se usmerava na razmak od dva do dva ipo metra.

Tekst i foto: Zorica Dragojević