Jedna od biljaka koja se poslednjih godina sve češće može videti u domovima, kancelarijama i na terasama jeste zeleni ljiljan, poznat i kao hlorofitum. Ova biljka poreklom je iz Južne Afrike, ali je zbog svoje otpornosti i jednostavne nege postala omiljena širom sveta.
Prepoznatljiva je po dugim, zelenim listovima sa belom prugom po sredini, a posebno je zanimljiva zbog malih biljčica koje razvija na dugim izdancima. Upravo zbog toga često se naziva biljkom koja se sama razmnožava.
– Hlorofitum je biljka koja ne traži puno uslova. Voli svetlo, a pročišćava nam vazduh. Tako da je baš popularan u zadnje vreme, dosta ljudi ga traže, pogotovo za neke prostorije gde se puši – priča za “Dobro jutro“ Dragana Đurđević, vlasnica rasadnika „Cvetak – Zanovetak“.
Zeleni ljiljan se često povezuje sa poboljšanjem kvaliteta vazduha u zatvorenim prostorima. Iako nijedna sobna biljka ne može zameniti provetravanje, ove biljke mogu doprineti prijatnijem ambijentu i uneti više zelenila u prostor.
Za uspešan rast nije mu potrebno mnogo. Najviše mu odgovara svetlo mesto, ali bez direktnog jakog sunca. Previše izlaganja sunčevim zracima može oštetiti listove. Jedno od najzanimljivijih svojstava hlorofituma jeste njegovo razmnožavanje. Na dugim stabljikama koje biljka pušta pojavljuju se male nove biljke, koje ljubitelji cveća često nazivaju „bebama“.
– One puste vazdušno korenje, tako da mogu u bilo koje doba da se posade. Čim puste to vazdušno svoje korenje, zatrpati u zemlju i normalno nastaviti da se zaliva. Biljka, pošto već ima svoje žile, ona će vrlo brzo napredovati – objašnjava Dragana.
Te male biljke zapravo predstavljaju prirodan način širenja hlorofituma. Kada razviju sopstvene korenčiće, dovoljno je odvojiti ih i posaditi u novu saksiju. Zbog toga je ova biljka čest izbor i za one koji tek počinju da gaje cveće.
Iako je veoma otporan, hlorofitum ipak pokazuje kada mu uslovi ne odgovaraju. Jedan od najčešćih problema su smeđi vrhovi listova.
– To je biljka koja ima zeleni list i belo po sredini i ona ne bi trebala da postane smeđa, sem ako joj ne odgovaraju uslovi ili možda suviše suv vazduh. Pošto ona malo voli orošavanje, onda se pojave te linije. Osim suvog vazduha, smeđi vrhovi mogu biti posledica previše direktnog sunca, tvrde vode ili nagomilavanja minerala u zemlji. Zbog toga je važno biljku zalivati umereno i povremeno joj obezbediti dovoljno vlage.
Kada se drži napolju, hlorofitumu najviše odgovaraju zaštićene terase i mesta gde nema direktnog sunca.
– Jednostavno ova biljka sunce ne voli. Sunce isto tako može da bude razlog da listići postanu smeđi.
Ova biljka može lepo da napreduje i da formira veliki broj novih izdanaka, a njena veličina zavisi od prostora koji ima i uslova u kojima raste. Dragana objašnjava da se nove biljke često same formiraju na izdancima.
– Pusti granu koja dole padne, i iz toga nikne nova biljka. Ima liskice i vremenom pusti sama žile, to vazdušno korenje.
Kada je reč o cvetanju, hlorofitum nema raskošne cvetove, ali starije biljke mogu da razviju sitne bele cvetiće.
– Ona ima neugledan cvet. Ako je biljka starija par meseci, ona isto pusti tu cvetnu dršku, na kojoj ima nekoliko sitnih belih cvetića.
Iako cvet nije ono što ovu biljku čini posebnom, Dragana preporučuje uklanjanje cvetne drške.
– Nije nešto ugledna i moja preporuka je da se odseče ta cvetna drška.
Tokom toplih letnjih dana zalivanje treba prilagoditi mestu na kojem se biljka nalazi.
– Pošto nije na direktnom suncu, ako je napolju, možda svaki drugi, treći dan treba zalivati. U zatvorenim prostorima potrebe za vodom su manje, jednom nedeljno.
Zeleni ljiljan tako ostaje jedna od najzahvalnijih sobnih biljaka, jednostavan za održavanje, dekorativan i pogodan čak i za one koji nemaju mnogo iskustva sa cvećem. Uz malo svetlosti, umereno zalivanje i povremenu pažnju, može godinama da krasi prostor i stalno stvara nove mlade biljke.
Dijana Maksimović
Foto: Vecteezy
