Насловна ТЕМЕ ЛЕКОВИТО И ЗАЧИНСКО БИЉЕ BILJKE IMAJU DOBRE I LOŠE KOMŠIJE: Složna braća ili – rogovi u...

BILJKE IMAJU DOBRE I LOŠE KOMŠIJE: Složna braća ili – rogovi u vreći

2137

Povrtari s iskustvom i one vrednije novajlije su već napravili plan koje će povrće na kojoj parceli ili leji posejati ili kasnije rasaditi. Naravno, svi su vodili računa o plodoredu i plodosmeni. A, da li ste razmišljali o tome koje povrće se do kojeg može sejati, koje se vrste podnose, a koje se baš i „ne mirišu“ u komšiluku, a koje možete združiti pa ih gajiti kao – složnu braću?

U savremenoj poljoprivredi biljke koje se podnose zovu se biljke prijatelji. One su sastavni deo svih bašta u kojima se povrće proizvodi po principima organske poljoprivrede. To ne znači da je ovom „konceptu“ zabranjen ulaz u druge bašte. Koncept “biljke prijatelji” treba primenjivati u svim oblastima biljne proizvodnje, na svim parcelama i svake proizvodne godine. Združeni usevi posebno su idealni za male bašte, jer se pravilnim odabirom vrsta mogu iskoristiti sve raspoložive površine i dobiti zdrav i visok rod bez upotrebe hemije.

Evo nekih saveta koji će vam možda promeniti plan, jer pravim izborom baštenskih komšija možete proizvesti zdravije i ukusnije povrće, bez bilo kakvih prskanja.

Luku ne prija grašak i žalfija

U lejama s crnim i belim lukom redovi mladog povrća se uveliko zelene. Na velikom posedu ovo povrće se najčešće gaji iz semena i za taj posao, kako gde, povrtari se već spremaju. Važno je da znaju koje povrće može da se sadi ili seje uz leje ili njive pod lukom, jer se za njega kaže da je izraziti prijatelj ili opasni neprijatelj određenom povrću.

Biljke kojima luk prija kao komšija, uz njega lepo napreduju, jer ih štiti od mnogih insekata. Luk je najbolji prijatelj biljkama iz porodice kupusa, kao što su brokoli, kelj, prokelj i kupus. I to pre svega zato što luk prirodno odbija štetočine kao što su kupusari i sovice, koji često napadaju kupusnjače. Crni luk prirodno odbija lisne vaši i zečeve, što znači da ga treba saditi i pored paradajza, zelene salate, jagoda i paprike.

Crni i beli luk kompatibilni su s većinom sorti paradajza. Beli luk posebno odbija grinje koje obično napadaju biljke paradajza. Sve biljke iz porodice lukova takođe dobro podnose i celer i šargarepa, jer odbijaju insekte koji oštećuju ovo povrće. Lukovi idu ruku pod ruku i s kamilicom, mirođijom i peršunom. Ostali saputnici za luk i beli luk jesu repa, paprika, spanać, zelena salata i paštrnak, a takođe odbijaju insekte od jagoda i breskve, pa ih valja saditi u njihovoj blizini, čak i u međuredu u breskvicima.

S druge strane, postoje i biljke koje nisu tako dobre komšije crnom luku i njih bi valjalo sejati podalje od lukova, prvenstveno zbog toga što mu mogu izmeniti ukus. To su sve sorte graška i pasulja, žalfija i špargla. Još neke loše komšije crnog i belog luka jesu zapravo druge vrste lukova. Crnom luku često predstavlja problem lukova muva, koja, ukoliko su drugi lukovi blizu, lako može putovati od jedne do druge vrste. Ostale biljke iz iste porodice, kao što su beli luk, praziluk i crveni luk, takođe su „na jelovniku“ lukove muve. Zato treba izbegavati setvu ili sadnju vrste do vrste.

Prirodni branik za bolesti i štetočine

Koncept „biljke prijatelji“ podrazumeva združivanje useva, odnosno, gajenje dve ili više vrste biljaka istovremeno na jednom polju. Nekada su i naše bake u svojim baštama po jednu „rundelu“, obično u sredini bašte, rezervisale za združenu sadnju povrća, cveća i lekovitog i začinskog bilja pa su na „licu mesta“ ispitivale „ko koga voli“. A takva rundela je često bila i prirodni branik za mnoge bolesti i štetočine pa je povrće bilo zdravije i ukusnije.

Povrtari koji povrće gaje u skladu s principima organske poljoprivrede pokušavaju da oponašaju prirodu udruživanjem različitih biljaka, kako bi stvorili lep, uravnotežen baštenski ekosistem koji podstiče bujni rast i bogat ukus proizvoda. Zato primenjuju sadnju „prijateljskog povrća“. To su različite biljke koje imaju specifično, svoje oružje kojim štite svoje prijatelje od štetočina i bolesti, a štede i ohrabruju korisne insekte i organizme da šetaju po bašti. Uravnoteženi ekosistem ne eliminiše štetočine, već ih održava na prihvatljivom nivou.

Danas je poznato ko može da bude „par“, a ko ne sme ni u komšiluku da se zadesi. Kao primer navodi se gajenje brokolija u kombinaciji sa živim malčem između redova koji čine bela i crvena detelina, ili žuti zvezdan. Oni teraju kupusne lisne vaši, a detelina obogaćuje zemljište azotom, jer spada u grupu biljaka azotofiksatora. I ovaj, smišljeno odabran komšiluk, pokazao se kao veoma koristan.

Miks vrsta biljaka prijatelja specifičnost su organskog baštovanstva, ali valjalo bi da se proširi u sve bašte. Biljke prijatelji se najčešće gaje kao ivičnjaci polja, između redova glavnih biljaka (međuusev), red do reda, naizmenično u istom redu, cik-cak, u krug i oko pojedinačnih biljaka, pri čemu je osnova za gajenje njihova međusobna trpeljivost.

Kao mešane vrste uspešno se kombinuju visoke i niske biljke, biljke različitih potreba i zahteva prema vodi, toploti i svetlosti, biljke kratke i duge vegetacije, one s različitom dubinom prodiranja korenovog sistema – plitkog i dubokog korena, zatim bujne i manje bujne… U nekim regionima naše zemlje dugo su gajeni pasulj i bundeva u kukuruzu. Pasulj je tada bio potpuno zaštićen od bolesti i štetočina. Imao je veći broj mahuna i više zrna u njima, nego onaj gajen u čistom usevu. Bundeva je dobijala preko potrebnu zasenu, a krupnim listovima je sprečavala isparavanje vode iz zemljišta. Zapaženo je i da je u združenom usevu s kukuruzom oplođivanje pasulja bilo bolje. A kukuruz i bundeve su imali koristi od ovog zajedništva, jer pasulj sakuplja azot iz vazduha preko kvržičnih bakterija na svom korenu i „dozvoljava“ kukuruzu i bundevama da ga koriste.

Između špalirnih redova tek posađene vinove loze mogu se gajiti razne biljke, ali ima i onih koje nepovoljno deluju na mlad vinograd. Praksa je pokazala da na porast lastara vinove loze povoljno deluju grašak, crni luk, cvekla, krastavac, spanać. Svojom blizinom na vinovu lozu nepovoljno utiču loboda, pelin, bokvica, italijanski ljulj, kukuruz, a od višegodišnjih – orah i smokva.

Paradajz u ljubavi s kupusom, krompir sa spanaćem…

Združiti rezličite biljke na malom prostoru nije ni lako ni jednostavno. Za mnoge baštovane to je veliki izazov i prava mala „naučna disciplina“. Sve potencijalne članove zajednice, nazvane biljke prijatelji, prvo treba upoznati, pa onda krenuti u setvu ili sadnju. Zbog alelopatskog odnosa, najbitnije je da su to biljke koje uspevaju jedna pored druge, jer osnovu združivanja čine pozitivni efekti jedne biljne vrste na drugu. Mešane vrste međusobnim delovanjem jedna drugoj potpomažu da rastu i razvijaju se, uzajamno se štite od prouzrokovača bolesti i štetočina, gusta vegetatitivna masa jedne od prijatelja štiti zemljište od erozije i isušivanja površinskog sloja, kao i od zakorovljenosti. Gajenjem biljaka različitih osobina zajedno, ujednačenije se koriste hraniva iz zemljišta, kao i rezerve dostupne vlage. Biljke, takođe, štite jedna drugu od žege, te je zbog toga manje isparavanje s površine lista. Osim navedenih koristi, biljke prijatelji u kombinaciji povrća, cveća i začinskih, lekovitih i aromatičnih biljnih vrsta utiču na estetski izgled, te naše bašte postaju i oaze odmora i opuštanja.

Kako deluju biljke prijatelji? Veliki broj biljaka izlučuje hemijske supstance koje na drugu biljnu vrstu deluju pozitivno – stimulativno, ili negativno. Taj odnos se naziva alelopatija, i odlučuje da li određene vrste mogu da se gaje zajedno ili ne, a biljke prijatelji deluju na različite načine.

Tako biljke zamke predstavljaju vrste koje se gaje da bi privukle određene štetočine. Konkretno, bob, dragoljub i suncokret domaćini su crnim, crvenim i zelenim lisnim vašima, raštan najviše privlači buvača i štiti ostale kupusnjače. Kao još jedan primer navodi se plavi patlidžan, koji je poželjno gajiti pored krompira, jer će krompirova zlatica pre izabrati da se hrani listovima patlidžana nego krompira.

Neke biljne vrste korenovim ili nadzemnim delovima luče biohemijske supstance koje odbijaju štetne zemljišne i druge insekte i čuvaju komšije. Jedna od takvih biljaka je kadifica koja luči tiofen i odbija nematode. Zbog te osobine preporučuje se da se gaji kao prethodni usev, jer zemljište čisti od nematode, ali i štetnih gljiva.

Ovakav vid preventive posebno je značajan kod gajenja paradajza, luka i šargarepe. Kadifica se često kombinuje s nevenom i zajedno se seju kako u zaštićenom prostoru, tako i na otvorenim parcelama. Bela slačica ima sličan efekat, a istovremeno je i zelenišno đubrivo. Orah luči supstancu juglon, koja sprečava rast mnogih biljnih vrsta ispod krošnje. Biljke koje obrazuju veliku nadzemnu masu dobre su kao senovita mesta, a takođe pokrivaju zemljište, te se seju između redova povrća, čineći zeleni pokrivač zemljišta.

U povrtarstvu se neke biljke dobro međusobno podnose u vegetacijskom razvoju, a neke ne. Vrlo dobro se podnose i međusobno pomažu – paradajz i kupus, celer i paštrnak. Krompir dobro uspeva s kupusom i spanaćem, grašak s krastavcima i zelenom salatom, niski pasulj s kupusom i cveklom, jagode s crnim i belim lukom, salata s kelerabom. Ne podnose se i štetno međusobno deluju – krompir, celer i suncokret, boranija, grašak i luk, kupus, luk i jagode, paradajz, grašak i krompir.

Bosiljak između paprike i paradajza

Kako bi se najbolje kombinovale određene biljne vrste, valja dobro poznavati njihove osobine. Tako, na primer, paprika, posađena uz paradajz, uvek slabije raste od ostalih biljaka paprike, udaljenih od paradajza. Zbog toga je neophodno to povrće razdvojiti većim razmakom ili setvom bosiljka između njih. Široku primenu u organskim uslovima proizvodnje ima već poznata kombinacija crni luk i šargarepa. Ove dve vrste imaju visok sadržaj eteričnih ulja (šargarepa s azotom, a luk sa sumporom), te svojim specifičnim izlučevinama šargarepa tera lukovu muvu, a luk muvu šargarepe. Salata i rotkvica su dve vrste koje izrazito dobro uspevaju jedna pored druge. Salata i crni i beli luk je, takođe, provereno dobra kombinacija. Kupusnjače i žalfija je još jedna u nizu kombinacija dobrih komšija jer kupusna muva zbog jakog mirisa žalfije izbegava kupusnjače i ne polaže jaja na listove.

Jagode redovno zaražavaju razne parazitne gljive pa bi, umesto hemijskim preparatima valjalo da se zaštite dobrim komšijama, kakvi su praziluk ili beli luk. Spanać je poželjno sejati pored celera, koji izraženim mirisom odbija sve značajnije štetočine. Poznate uspešne biljke prijatelji su tzv. „tri sestre“: kukuruz, pasulj i tikve, odnosno, bundeve. Tikve pokrivaju zemljište i živi su malč, pasulj fiksira azot iz vazduha, a kukuruz stvara povoljne mikroklimatske uslove za uspevanje pasulja jer održava vlažnu mikroklimu.

Lekovite biljke leče i povrće

Zdravlju povrća „veliku podršku“ pružaju i začinske i lekovite biljke. Bosiljak je poželjno sejati u blizini paradajza, jer robusno povrće pravi senku osetljivom bosiljku, a on tera vaši i moljce koji polažu jaja u plod paradajza. Mladi krompir, posađen u združenoj setvi s kimom, korijanderom, nevenom i dragoljubom, ima prijatniji ukus i zdravije krtole. Dragoljub, posađen pored brokolija, tikvica, kupusa i voća, jakim mirisom odbija lisne vaši. Neven je jedna od omiljenih cvetnih vrsta u organskoj poljoprivredi i može se sejati pored svih vrsta povrća, ali i voća. Kamilica povećava otpornost povrtarskih biljaka na napad gljiva i zbunjuje moljca crnog luka. Posebno je vole grašak, krompir, salata, blitva, spanać, celer, luk i praziluk. Žalfija, posejana pored kupusa, štiti ga od napada kupusara, a istu funkciju imaju i čubar i majčina dušica, koji teraju i puževe golaće. Kada se majčina dušica iseče i pospe po salati, puževi je zaobilaze u širokom luku. Bosiljak štiti krastavac i paradajz od napada pepelnice, dok od iste bolesti luk štiti majoran. Peršun pozitivno deluje na neke parazite praziluka. Biljke ricinusa ne dozvoljavaju da se u njihovoj okolini kreću krtice, a uspešno tera komarce, te se zbog toga često u saksijama stavlja u stanove i kuće na prozore. Ljuta nana, posejana ispod stabala, mirisom tera lisne vaši, a poboljšava i aromu plodova. Matičnjak jača otpornost voćaka, poboljšava aromu, a posađen ispod breskve, sprečava kovrdžanje lista (istu funkciju ima i beli luk). Voluharice ne podnose miris belog luka, te se stoga sadi ispod voćaka i oko čokota. Pelin ribizlu štiti od rđe. Ren, posađen ispod trešnje, smanjuje opasnost od monilije. Đurđevak pojačava otpornost grozda, maline i ribizle.

Biljke koje su loši susedi i ne treba ih saditi zajedno jesu jabuka i krompir.

Piše: Svetlana Mujanović