Otkako se među žiteljima Srbije jače ukorenjuje svest o zdravoj ishrani, sve češće se, ne samo na okućnicama, seoskim posedima i njivama, već i na gradskim terasama i balkonima, gaji povrće bez upotrebe hemije, ili uz neznatnu zaštitu preparatima.
Piše: Svetlana Mujanović
A da obilan i zdrav rod nije lako proizvesti, dobro znaju oni koji povrće gaje na veliko. Na manjim površinama baštovani se lakše izbore sa bolestima i štetočinama, jer mogu pametno i racionalno da primenjuju poljosmenu i plodosmenu, a mogu između redova da poseju po neku začinsku i lekovitu biljku, pa će tako korist biti dvostruka. A te začinske i lekovite biljke, koje poboljšavaju ukus hrane i olakšavaju neke naše zdravstvene probleme, štite i samo povrće od njegovih boljki. Koje su to biljke nije lako zapamtiti, bolje je zapisati jer ih je puno, a od velike su pomoći mnogobrojnom povrću u borbi sa bolestima i štetočinama. Evo najčešćih.
Mirođija
Treba je sejati uz kupusnjače i salatu, jer privlači parazitske osice koje ovo gajeno povrće mogu da zaštite od mnogobrojnih gusenica – proždrljivog potomstva raznih leptira. Ona je pak neizostavan začin kod kiseljenja krastavaca, a dobro se slaže s kuvanim krompirom, karfiolom, u sosu, čorbi. Preporuka iskusnih domaćica je da se cvetovi i stabljike mirođije ubace u teglice kada se kisele krastavci. Ima veoma kratku vegetaciju (oko 90 dana), ali se može sejati više puta u toku godine. Kad se seje u proleće, seče se u maju. Kada je ostavite da donese cvet i plod, dalje će se sama širiti.
Ruzmarin
Sadite ga uz kupus, pasulj, šargarepu i žalfiju. Odbija kupusovog moljca, štetočine na pasulju i šargarepinu muvu. Kako mu treba dosta vremena da bi iznikao iz semena, najbolje je u povrtnjak zasaditi reznice ili poređati saksije s ovom ukrasnom, ali i lekovitom i začinskom biljkom. A saksije se svake godine mogu seliti u delove bašte u kojima je ruzmarin najpotrebniji. Ako se odlučite za setvu, ona se obavlja u drugoj polovini aprila. U kuhinji se odlično slaže s jelima od ribe i mesa, a varivima će dati poseban ukus.
Metvica, nana ili menta
Odbija krompirovu zlaticu i lisne vaši. Najbolje ju je posaditi pored krompira, paradajza, plavog patlidžana, kupusnjača i paprike. Odvraća i kupusnog moljca. U prirodi se može naći divlja menta. Prija joj vlažno stanište, jer ima veoma plitak koren pa je obično možete pronaći pored potoka i rečica. Ne podnosi niske temperature i sušu. Višegodišnja je vrsta, a razmnožava se vrežama. Najbolje vreme za rasađivanje je rana jesen. Ne zaboravite da je ona vrlo invazivna biljka i da će brzo preuzeti veće površine. Zbog toga je morate držati pod strogom kontrolom i neprekidno joj iskopavanjem ograničavati širenje. Kada je već u bašti, redovno je secite i sušite za čaj. Istu ulogu ima i celer.
Kim
Posejte ga tu i tamo, jer čisti zemlju. U kuhinji se odlično slaže sa slanim keksima, ali i u pripremi ukiseljenog povrća.
Bosiljak
