DAN KADA SUNCE TRI PUTA ZASTANE
Ivanjdan, 7. jula, je hrišćanski praznik kojim se slavi rođenje Svetog Jovana Krstitelja. Postojalo je verovanje da se u vreme praznika događaju natprirodne kosmičke pojave, verovalo se da sunce tri puta zastane i zaigra na svom putu preko nebeskog svoda. Takođe se verovalo da se uoči Ivanjdana nebesa tri puta otvaraju. Tada, kažu predanja, nastaje vreme čuda. Na taj način slavilo se sunce koje u to vreme letnje dugodnevnice isijava najveću snagu, i to je bio početak žetve.
Ivanjdanske vatre
Na Ivanjdan su se praktikovali običaji koji su tipični za ovo doba godine. Glavno obeležje tog praznika je paljenje obrednih vatri. Ivanjdanske vatre je u nekim krajevima ložilo svako domaćinstvo ali je češće bila praksa da se loži vatra na seoskim raskršćima, padinama i vrhovima brda. Oko vatre bi se okupljalo čitavo selo. Tu se igralo, pevalo, pucalo iz vatrenog oružja. Mladi su vatru preskakali, a ostali su prolazili pored. Činili su to da bi se zaštitili od bolesti i zlih uticaja. Često se i stoka provodila preko zgarišta.
– U našem pomoravskom kraju je Ivanjdan često zavetni dan, litije. Ljudi su pazili da tog dana ne sakupljaju seno jer se verovalo da može da udari grom. Nije se radilo ni u vinogradima, da se loza ne osuši. U vinograd se nije ulazilo tri dana pre i tri dana posle Ivanjdana. Smatralo se da tih nedelju dana vinograd najviše napreduje jer ga čuva Sveti Jovan.
Devojački praznik
– U Šumadiji postoji običaj da devojke igraju oko vatre u ivanjdanskoj noći, obično pod drvećem, okićene vencima od poljskog cveća i pevaju prigodne pesme. Tako su dočekivale zoru, dok su ostali gledali i na polasku kući nosili parče žara kojim su kadili kuću protiv bolesti, i to se čuvalo cele godine – kaže etnolog u Zavičajnom muzeju u Paraćinu Tijana Pešić.
Ivanjdan je u narodu poznat i kao „devojački praznik“ zbog brojnih običaja i rituala koji su posvećeni ženskom rodu.
Za Ivanjdan se bralo određeno bilje kojem su se pripisivala magična svojstva. Ponegde se ovaj praznik zato zove Sveti Jovan biljober. Žene i devojke su pre izlaska sunca brale magičnu travu ili magični cvet. To su bilje čuvale i njime lečile tokom godine. Bilo je rasprostranjeno i pletenje ivanjskih venaca koji su obično stavljani iznad kućnih vrata. Ti venci su se mogli videti i na štalama, torovima, njivama i vinogradima. U njih su upletali ivanjsko cveće bele i žute boje. Venci su na kućama stajali do sledećeg Ivanjdana kao neka vrsta zaštite od nesreće. Koristili su ih i za lečenje. Takođe su se venci od cveća koristili i za ljubavnu magiju. Devojke su kroz venac gledale seoske momke jer se verovalo da će tako momci poludeti za njima.
Ritualno kupanje
Na ovaj praznik pored vatre i bilja, značajnu ulogu imala je i voda koja je imala zaštitna i lekovita svojstva. Zato je o Ivanjdanu bilo obavezno i ritualno kupanje. U rekama i potocima, gde su bacani ivanjski venci, kupali su se ljudi i domaće životinje, obično pre izlaska sunca. Negde su tom vodom umivali decu jer se smatralo da se tako štite od bolesti.
Tekst i foto: Jelena Lukić
