STRUKA I NAUKA U SAVREMENOM VOĆARSTVU
Poslednjih godina u našoj zemlji se povećavaju proizvodne površine pod oblačinskom višnjom, naročito na teritoriji Vojvodine. Umesto zasnivanja zasada izdanački razmnoženom višnjom, sve više se kao podloga koristi magriva, jer njen korenov sistem dublje prodire u zemlju pa je otpornija na sušu i bolje podnosi mehanizovanu berbu tresačima. Struka je radila i na pronalaženju rešenja za smanjenje bujnosti stabala u zasadima gde se koristi magriva, a nalaze ga u korišćenju bioregulatora.
Naime, pregledom literature došlo se do saznanja da bi dve aktivne materije – paklobutrazol i proheksadion-kalcijum – mogle biti efikasne, ne samo u smanjenju bujnosti stabala, nego i u povećanju njihove produktivnosti.
Ogledi sa paklobutrazolom
Paklobutrazol je hemijsko jedinjenje iz grupe triazola, a deluje na smanjenje vegetativnog rasta putem inhibicije biosinteze giberelina. Proizvodi se u vidu preparata Cultar, Romulan, Pauback, a od nedavno je registrovan i preparat domaće proizvodnje pod nazivom Paklo.
Paklobutrazol se može primeniti folijarno 2 do 4 nedelje nakon punog cvetanja u koncentraciji 0,05 do 0,1 % ili preko zemljišta zalivanjem oko stabla sa 0,5 do 1,5 g aktivne materije po stablu.
Prema preliminarnim rezultatima istraživačkog tima na Katedri za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, u proizvodnji višnje na bujnim podlogama (divlja trešnja i magriva) primena ovog retardanta rasta je od višestruke koristi. Osim smanjenja habitusa krune, što direktno utiče na kvalitet ploda i mogućnost nesmetanog izvođenja mehanizovane berbe, ovaj preparat utiče na formiranje većeg broja začetaka cvetnih pupoljaka i broja cvetova u njima u odnosu na netretiranu kontrolu.
Ogled je postavljen na lokalitetima Gladnoš i Manđelos, a paklobutrazol je primenjen folijarno i preko zemljišta (zalivanjem) u po tri različite koncentracije. Kada je u pitanju smanjenje vegetativnog porasta, oba načina primene su postigla izvanredne rezultate, vegetativni porast bio je statistički značajno manji, posebno kod tretmana preko korena (zalivanjem), a što je koncentracija primene bila viša porast se više smanjivao. Folijarni tretmani su rađeni u dva navrata, a tretman preko korena jednom, pre početka vegetacije.
Primena proheksadion-kalcijuma
Proheksadion-kalcijum je novi retardant rasta koji utiče na smanjenje rasta mladara tako što blokira pretvaranje aktivnog giberelina A20 u aktivni oblik A1. Efekti njegovog dejstva se javljaju dve nedelje nakon primene i traju 3 do 4 nedelje. Prednost ovog bioregulatora u odnosu na paklobutrazol je što ima kraći životni vek u biljkama. Njegov poluživot u biljkama traje 14 dana, nakon čega se razgrađuje na prirodno jedinjenje 1,2,3- trikarboksilnu kiselinu. Trajanje poluživota proheksadion Ca u zemljištu je manje od 7 dana, a razlaganjem daje pretežno SO2. U SAD je ovaj bioregulator registrovan za upotrebu kod jabuke i kruške pod nazivom Apogee, dok se u Evropi proizvodi u obliku preparata Regalis Plus.
Ova aktivna supstanca kod nas ima višegodišnju tradiciju u voćarstvu, pre svega u proizvodnji jabuke. Pokazala je pozitivne efekte u regulisanju bujnosti sorti jabuke koje su veće bujnosti, u intenzivnim zasadima, što je pozitivno uticalo na rodnost i kvalitet ploda. O primeni ovog preparata kod koštičavih voćnih vrsta, izuzev kod trešnje, malo se zna. Iz tog razloga je na gore pomenutim lokalitetima u okviru istog istraživanja postavljen ogled.
Za razliku od paklobutrazola, proheksadion-kalcijum je primenjen samo folijarno, u dva navrata. Na osnovu rezultata iz prve godine primene (2023), može se zaključiti da je u značajno manjoj meri uticao na smanjenje dužine jednogodišnjih porasta oblačinske višnje u poređenju sa tretmanima paklobutrazolom, ali je bilo statistički značajne razlike kod viših koncentracija primene ove aktivne supstance u odnosu na netretiranu kontrolu. Međutim, uticaj na čvrstinu ploda u prvoj godini primene bio je značajno veći kod tretmana proheksadion-kalcijumom u poređenju sa ostalim tretmanima.
Rezultati ovog istraživanja predstavljeni su na 17. Kongresu voćara i vinogradara Srbije.
Piše: Stefan Gligorić
