Sve češće smo svedoci hvalospeva o tome kako biostimulatori, kao čarobni štapić, pomažu usevima da prebrode stres, klimatski, na primer. Jer su i biljke, verovali ili ne, poput ljudi, izložene stresu. Proizvođači to uglavnom prihvataju „zdravo za gotovo“, jer su biostimulatore već videli na delu, pre nego što su o njima dovoljno naučili.  

Možda je sada vreme da se o ovoj temi sazna nešto više. Šta su biostimulatori, kako pomažu usevima da brže i lakše prebrode stres – pitali smo dip. inž. Snežanu Jović, stručnjaka Poljoprivredne savetodavne stručne službe u Kuršumliji.

Podižu otrnost, prinos i kvalitet plodova

Zbog čestih stresnih situacija i promena klimatskih uslova u kojima rastu i plodonose gajene biljke, primena biostimulatora postaje jedna od redovnih tehničkih mera. Njihovom pravilnom upotrebom smanjuje se negativan uticaj brojnih stresnih
uslova, podiže otpornost kao i kvalitet i visina prinosa gajenih biljaka.

– Biostimulatori su hemiska jedinjenja koja imaju stimulativni uticaj na određene fiziološke procese u biljkama – objašnjava inž. Jović – Njihovo poreklo može biti prirodno (biljni ekstrakti) ili veštačko (sinteze u hemiskim laboratorijama). Prema Veću evropske industrije biostimulatora biljni biostimulatori sadrže supstance ili mikroorganizme koji stimulišu prirodne procese kako bi se povećalo usvajanje hraniva i njihovo iskorišćenje, izdržljivost na abiotičke stresove i neizostavno, na količinu i kvalitet roda.

Biljni biostimulatori razlikuju se od drugih dodataka biljkama tokom proizvodnje, kao što su đubrivo i sredstva za zaštitu bilja, tako što koriste drugačije mehanizme i deluju nezavisno od prisutnosti hraniva u proizvodima.  Pritom, oni ne deluju direktno protiv štetočina ili bolesti, te stoga funkcionišu kao dodatak đubrivima i sredstvima za zaštitu bilja. Važno je naglasiti da, iako biostimulatori povećavaju značaj đubrenja, oni nisu đubrivo i ne mogu ga zameniti u poljoprivrednoj proizvodnji.

Efikasno se usvajaju preko lista

Posebnost aminokiselina se ogleda u njihovoj niskoj molekularnoj masi, lakom usvajanju (nije potrebna dodatna energija) i brzom prodiranju u list i one ne zavise od aktivnosti hlorofila. Za pravilno odvijanje svakog fiziološkog procesa u biljci neophodno je prisustvo određene aminokiseline. Utvrđeno je da postoji gotovo 250 različitih aminokiselina, a među njima 20 ima fiziološki važnu i specifičnu ulogu u etabolizmu biljaka. Prema poreklu sirovine za ekstrakciju, amino kiselina, mogu se podeliti na:

. aminokiseline ekstrahovane iz materijala životinjskog porekla,

. dobijene iz materijala biljnog porekla,

. aminokiseline dobijene iz metabolita mikroorganizama i 

. sintetičke aminokiseline.

S gledišta biljke, ne postoje razlike u usvajanju aminokiselina dobijenih iz različitih sirovina. Biljka prepoznaje određene aminokiseline prema biohemiskom sastavu, a ne po poreklu, te ih kao takve može uključiti u svoje fiziološke procese. Za potpuni efekat protiv stresa preporučuje se preventivna primena aminokiselina. Međutim, kako se pojedine stresne situacije ne mogu predviđati, aminokiseline pokazuju i vrlo dobar kurativni učinak protiv posledica stresa. Dejstvo biostimulatora na bazi aminokiselina zavisi od više faktora, kao što su intenzitet i vrsta stresa, razvojna faza biljke i koncentracija slobodnih aminokiselina u preparatu – kaže naša sagovornica.

–  Generalno, koriste se u dozi   od 1 do 5 l/ha. Aminokiseline se uglavnom primenjuju folijarno – samostalni tretman, ili u kombinaciji s folijarnim đubrivima ili pesticidima – jer se brzo i lako usvajaju preko lista, ali se efikasno mogu primeniti i kroz sisteme fertirigacije, jer se dobro usvajaju i preko korena,a dobro utiču i na mikrobiološku aktivnost zemljišta.

 Glavni značaj ovih materija ogleda se u povećanju otpornosti biljaka na stresne uslove, podsticanju svih fizioloških procesaa kao što su rast, cvetanje, oplodnja, sinteza suve materije, bolje usvajanje hraniva te povećanje kvaliteta i visine prinosa gajenih biljaka.

Najčešće su od algi i aminokiselina

– Valja naglasiti da biostimulatori nisu svi isti, nemaju zajedničko poreklo pa ni sastav – ukazuje dipl. inž. Jović.  – Prema sastavu mogu se podeliti na – biostimulatore na bazi aminokiselina, one na bazi ekstrakta morskih algi i mikroalgi, biostimulatore na bazi huminskih ekstrakta (huminske i fulvo kiseline), mikrobiološki preparati (metaboliti gljiva, bakterija i ostalih mikroorganizama), elementi u tragovima (silicijum, jod, selen i drugi retki elementi), vitamini B i D grupe. U poljoprivrednoj proizvodnji najčešće se koriste biostimulatori na bazi aminokiselina, ekstrakta morskih algi i huminskih ekstrakta (huminskih i fulvo kiselina).

Tekst: Svetlana Mujanović