U blačkoj opštini koja ima najviše zasada šljiva u Srbiji počela je berba tog voća. Za razliku od prethodnih godina, kvalitetom i cenom su zadovoljni i proizvođači i prerađivači.

Dragiša Ignjatović iz Gornjeg Grgura sa četiri hektara zasada šljiva, koje uzgaja na organski način, očekuje dobar rod. Cena od 50 dinara po kilogramu obećava i dobru zaradu.

– Ova godina izuzetna je i po ceni i po kvalitetu. Imamo ugovorene količine u našim sušarama koje se nalaze tu na dva, tri kilometra – kaže Dragiša Ignjatović iz Gornjeg Grgura.

Kada šljiva dobro rodi i kada je ovakvog kvaliteta, zadovoljni su i proizvođači i prerađivači.

– Tresači recimo uzmu po četiri hiljade dnevnicu danas. Dobar berač može da izađe do pet hiljada, dobar berač – navodi berač iz Kuršumlije Dejan Lazić.

Šljiva uglavnom završi u hladnjačama. Mali deo se preradi, a to čine mahom porodice sa tradicionalnom proizvodnjom.

Bogoljub Milić iz Blaca napominje da godišnje preradi pet do šest miliona kilograma voća u rakije i voćne destilate.

– Šljivu prerađujemo po najsavremenijoj tehnologiji, ali poštujući stari, tradicionalni recept. Šljivovicu, kao naš brend izvozimo u Ameriku, Kanadu, Nemačku i Australiju – navodi Milić.

Jelena Jovanović iz Trbunja kaže da šljivu prerađuje u finalni proizvod, jer je tako isplativije.

– Pravimo slatko od šljive, imamo pekmez bez šećera i džem sa šećerom – kaže Jovanovićeva.

Ovo područje idealno je za uzgoj voća na organski način, čemu su se mnogi okrenuli.

Poljoprivrednici su se ove godine sastali na „Danima šljive“ u Blacu u ograničenom broju, uz primenu i poštovanje epidemijskih mera.

Izvor: RTS