Bojenje odeće i tekstilnih tkanina bojama iz prirodnih izvora ima dugu tradiciju i one su sve do kraja 19. veka i razvoja sintetičkih boja bile glavno sredstvo za bojenje. Vuna koja je uz konoplju bila osnovna tekstilna sirovina, najčešće je korišćena u prirodnoj boji, kao bela ili siva, ali su domaćice volele da u nju „umetnu“ i bojenu pređu prilikom izrade odevnih predmeta – pregača, pojaseva, suknji, čarapa, nazuvica, rukavaca, džempera i pulovera, ili kod izrade predmeta za pokućstvo, poput ćilima, sedžada i jastuka.
Kako za „Dobro jutro“ kaže etnolog Snežana Tomić iz Muzeja na otvorenom „Staro selo“ u Sirogojnu, u zlatiborskom kraju u prošlosti crna boja dobijana je kuvanjem jasenove kore sa dodatkom pržine ili galice, odnosno crnog praha koji se odvaja prilikom kovanja metala u kovačkim radionicama, i tako dobijena boja bila je veoma postojana. Upotrebom rujevine (ruj-Cotinus coggygria) dobijala se bordo boja, dok je kafena boja, kao nijansa braon boje, dobijana od kore stabla oraha i komine, odnosno zelene kore sa mladog ploda oraha.
Za dobijanje smeđih tonova korišćena je kora jove. Sivu boju gorštaci su dobijali kuvanjem kore i lišća jasena, a svetlije tonove braon boje (duvanli) – bojenjem u komini (džibri) od šljiva. Zelenu boju pravili su kuvanjem stabljika paprike i paradajza, a svetlije tonove ove boje uz pomoć lišća dunje i lipe – dodaje Tomić.
U planinskim selima ovog dela Srbije, domaćice su u prošlosti teget boju za pređu dobijale kuvanjem semena i ploda aptovine (Sambucus ebulus), a tamnoplavu (čivitli) dodavanjem čivita u prahu u sjernu vodu.
Primenom kupovnih analinskih boja postizao se veći broj nijansi, što je posebno bilo izraženo u koloritu tkanih predmeta: šeptela-tamnoroze, ruja-narandžasta, žiravli-svetlobordo, kavela-bordo, jorgovanli-ljubičasta, krmezli-crvena,čivitli-tamnoplava. Krajem 19. i početkom 20. veka, u Užicu je živeo i radio poznati bojadžija Jovica Popović kod koga se bojila pređa ili kupovala boja za bojenje kod kuće. Neki od prirodnih pigmenata se i danas koriste za bojenje vune u domaćinstvu, poput kore i lišća oraha, kora jove, stabljike paradajza i paprike, lišće dunje i lipe. Međutim, sada se domaća bojena ili nebojena vuna više kupuje u predionicama koje obavljaju i usluge raščešljavanja vune i prediva, a kod njih se može kupiti i bojena vuna – savetuje etnolog Snežana Tomić.
Piše Željko Dulanović
