Proizvodnja rasada je zasigurno jedan od najvažnijih segmenata u povrtarskoj proizvodnji, a koju povrtari svake godine počinju odabirom semena hibrida, supstrata, prostora za proizvodnju sa odgovarajućim uslovima za klijanje semena.
Jedna od čestih grešaka u ovoj proizvodnji je prekomerno zalivanje što za posledicu ima formiranje plitkog korenovog sistema i ovakve biljke imaju problem sa eksploatacijom vode tokom vegetacione sezone. Prekomerno zalivanje stvara uslove i za razvoj raznih fitopatogenih gljiva koje izazivaju poleganje rasada. Proizvodnja rasada u slabo osvetljenim prostorima je takođe veliki problem koji se u vegetaciji ne može nadoknaditi.
„Iz ovakvih prostorija povrtari dobijaju biljke koje su u potrazi za svetlošću izdužile svoja stabla, a samim tim imaju manje mogućnosti da vrate fotosintezu. Slabije razvijena površina listova i korenov sistem smanjuju mogućnost biljkama da postignu pun genetski potencijal“, ističe Dejan Mujakić, savetodavac za povrtarstvo u vranjskoj Poljoprivredno stručnoj službi.
Prilikom proizvodnje zdravog rasada, prema njegovim rečima, potrebno je da povrtari koriste zdravo seme, uzgajaju otporne sorte i hibride, a takođe da uklone sve korovske biljke koje se nalaze oko plastenika. Tokom rasta rasada u saksijama ili gredicama, veoma je važno da dnevne i noćne temperature održavaju što bliže optimumu održavanja ravnomerne vlage, provetravaju zaštićeni prostor koji treba da bude osvetljen i zaštićen od parazita.
Nakon nicanja rasada vrlo čest problem povrtara su grinje i fitopatogene gljive koje izazivaju poleganje ili topljenje rasada. Topljenje rasada i to najčešće u 95 odsto slučajeva izaziva fitopatogena gljiva Pythium, ali se može desiti da taj problem sa istim simptomima izazivju druge gljive kao što su Verticillium, Fusarium, Botratis i Phythophthora. Pitijum napada isključivo mlade biljke i to prizemni deo stabla gde se u početku javljaju vodene pege, a kasnije inficirano tkivo truli i mlade biljke padaju kao pokošene.
U takvim slučajevima proizvođači bi trebalo da urade dezinfekciju zemljišta preparatima na bazi Cu So 4 i zalivanje leja kako biljaka tako i okolnog zemljišta preparatima Previkur 0,25 odsto (propamokaro – hidrohlorid i previkur energi 0,15 odsto (propamokaro- hidrohlorid + fosetil aluminijum). Sledeći tretman obaviti neposredno posle pikiranja istim preparatima uz dodavanje confidora ili autare protiv insekata“, kaže vranjski savetodavac i naglašava da veliki problem povrtarima predstavlja i Fusarium ohisporum koji spada u zemljišne parazite.
On velike štete pričinjava na paprici, paradajzu, krompiru, lubenici, dunji, grašku, luku…Prilikom njegove pojave obično na starijem lišću dolazi do prosvetljenosti nerava, do pojave hloroze liske i njenog uvenuća. Simptomi se šire i na mlađim listovima i stablu, a zaraženi delovi nekrotiraju. Nekroza napada prvo sprovodne sudove, a kasnije se širi ka površinskom tkivu.
Fuzariono uvenuće se posebno brzo ispoljava u fenofazi cvetanja i plodonošenja. Ova bolest se, kako ističe, prenosi zaraženim semenom, zemljištem, vodom za navodnjavanje i zaraženim biljnim delovima.
Hlamidospore se u lukovicama mogu uništiti termoterapijom u zemljištu, termičkom ili hemijskom dezinfekcijom. Ako se zemljište ne sterilizuje u potpunosti i mala količina inokulima može da izazove značajnu infekciju. Kiselošću zemljišta i povećanim unošenjem amonijačnog azota u zemljište povećava se opasnost od ove bolesti. Inficirano seme truli ne klija i raspada se. Na mladim biljkama javljaju se simptomi u vidu vodenih pega koje se šire, a zahvaćeno tkivo propada brzo posle nicanja. Starije biljke se ređe inficiraju. Osnovni način suzbijanja ove bolesti je gajenje otpornih sorti.
„Oospore – sporangije – zoospore klijavost zadržavaju osam godina. Odgovara im zemljište koje ima dosta organske materije i aktiviraju ih materije koje luče koren i seme pri klijanju. Njihovo najefikasnije suzbijanje je dezinfekcija zemljišta, Cu So4 preparatom, a dezinfekcija semena preparatom kaptn“, kaže naš sagovornik i dodaje da Fusarium spp – fuzariono uvenuće napada starije biljke u fazi cvetanja i plodonošenja.
Prvi simptomi se javljaju na starijem lišću u vidu nekrotičnih pega koje se javljaju i na stablu. Mujakić takođe ističe da se povrtari u proizvodnji rasada suočavaju i sa verticilium spp – verticilioznim uvenućem čiji simptomi su slični fuzarijumu, koji se suzbijaju dezinfekcijom zemljišta.
Po njegovim rečima i žičnjaci mogu da načine velike štete rasadu jer se hrane na korenu i podzemnim organima, baš kao i grčice koje se hrane živim biljnim tkivom. Ovi insekti se na najefikasniji način mogu suzbiti upotrebom zemljišnih insekticida kao što je Galition 6-5, Force 1.5 G, Rovocid, Foksim 6-5, Teteton granule i drugi.
Stručnjaci vranjske Poljoprivredne službe poručuju povrtarima da se suzbijanje poleganja rasada može sprovesti na efikasan način upotrebom preparata Previcur 607 – SL, Proplant 722- SL, Previcur energy, a siva trulež Switch 65,5 – WG, Dional 500 SC i Signum.
Izvor: Agroklub.rs
Foto: Pixabay
