Na “jabučnu” scenu je stupila nova sorta – bonita. Ima odlične roditelje, odličnu boju, čvrsta je, sočna, ukusna, dobro se drži u hladnjači i izvanredno je rodna. Rodnija je i od pink lejdi. Ovo je sorta budućnosti. Najvažnija karakteristika je da je otporna na venturio. Sorta je licencirana u Češkoj. Kupilo ju je udruženje južnotirolskih rasadničara i do sada su podeljene licence u Južnom Tirolu, u Austriji, Francuskoj, Sloveniji, u Belgiji i Nemačkoj, navodi prof. dr Štampar i dodaje:
Bonita ima atraktivan izgled ploda, odlične unutrašnje osobine. Tolerantna je na mraz u vreme cvetanja. Ako gledamo po tabeli, zlatni jonagold znatno izmrzne, zatim ajdared, nešto manje gala, a bonita manje od gale.
Zato je veoma važno da se stablo u prvoj, drugoj i trećoj godini dobro formira, jer ima veliki potencijal grananja.
Kupuje se sadnica sa 30 privremenih grana. I ako je tako pustite, u drugoj godini je odličan rod, ali ostane kao žbun. Zahtevna je što se tiče svetlosti, koja joj je potrebna za dobru boju. Zato je potrebno da kruna bude dobro osvetljena. Plodovi pre berbe mogu privremeno opadati, ali to se tehnološki može jednostavno rešiti. Ono što je najpozitivnije jeste visok rodni potencijal.
Sertifikovane kvalitetne sadnice sade se po sistemu 3×0,6.
Bonita u cvatnji ima veliki beli cvet i ima osobinu da prvi cvet smrzne, a na ostalim se zadržava prinos.
Prvi voćnjak bonite zasađen je 2017. godine u Južnom Tirolu. Tamo je obavljena klasična sadnja 3,2×0,8. Kad se pravi novi voćnjak, dobro je imati postavljenu armaturu i da se sadi unutar nje. Protivgradne mreže su podjednako važne, kao i kvalitetne sadnice. Ako nema grada, imaćemo ožegotine od sunca. Sadnice su oko 1,6 metara sa privremenim granama. Naraste još 60 centimetara i daje rod od 20 do 30 jabuka. U prvoj godini to je oko 15 do 20 tona po hektaru.
U jesen posle berbe obavezna je mašinska rezidba sa strane. Svi jednogodišnji letorasti se skrate i tako pustimo sunce u krunu opet posle berbe i dobijemo diferencirane rodne pupoljke na kraju tih jednogodišnjih skraćenih letorasta. Jednostavno pokosimo grane. Izuzetno je veliki efekat te mere, jer sledeće godine sve jabuke su izvan te linije rezidbe. Ko nema mašinu, može i ručno da obavi rezidbu.
U trećoj sezoni od sadnje dobija se 60 do 80 jabuka po stablu, ili od 35 do 50 tona po hektaru. Nosači se režu na čep, na 10 centimetara i dobijaju se novi izboji, odnosno, novo rodno drvo. Jedno stablo ima oko 60 rodnih pupoljaka, a u drugoj sezoni se pušta oko 35. Kod bonite nema povijanja grana, jer onda nema dovoljno svetlosti.
Novi koncept za bonitu je 3×0,6 i dobra sadnica od oko 2 metra. Puštaju se samo 3 do 4 grane i krate se na 30 centimetara, a po provodnici maksimalno 10. Provodnicu puštamo da što pre stigne do vrha, na tri metra i vežemo je za žicu. Imamo 1-2 jabuke iz svakog okca, odnosno, oko 100 jabuka i sa 5. 000 sadnica po hektaru stižemo do sto tona.
Dakle, krati se na 30 cm, jer je sađeno na 60 cm. U donjem delu nema jabuke u prvoj godini, osim na provodnici. U prvoj godini provodnica mora biti od 60 do 70 cm. Ona mora da bude atletska, elegantna, a plodovi osunčani. U trećoj godini dobija se barem 70 tona po hektaru. Prosečna cena jabuke je 35 evrocenti, a bonita je 70 centi. To je neverovatna zarada – istakao je prof. Štampar na savetovanju voćara u Gruži. Bonitu pred berbu treba orezati, isto kao i pink lejdi, kako bi dobila atraktivnu boju.
R. D. J.
