Mraz u Srbiji ugrožava procvetalo voće. Jabuke, kruške, trešnje, voćari štite kako najbolje znaju. Neko paleći bale slame, neko uključujući antifrost sistem, šta ko ima i čime raspolaže. Na plantaži jabuka “ĆIRIĆ AGRO MĐŽ” D.O.O. u Titelu, pri temperaturi -2,9 stepeni, uključen je antifrost sistem. O sistemu i načinu njegovog rada za Dobro jutro govorio je, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Zoran Keserović.
Antifrost sistem
– Antifrost sistem je jedan od najsigurnijih načina zaštite voćnjaka od niskih temperatura i u fazi cvetanja i u fazi precvetavanja. Plantaže u Srbiji, uglavnom jabuke, imaju ovaj sistem zaštite. Do sada ga nije bilo kod koštičavih voćnih vrsta, ali polako se podiže i kod trešnje i kod kajsije – rekao je Keserović, uz napomenu da je kod jabučastih voćnih vrsta potrebna velika količina vode da bi sistem radio.
– Kod jabučastih voćnih vrsta potrebna je velika količina vode, potrebna je akumulacija, ali kod koštičavih voćnih vrsta, s obzirom da se kapljice veoma sitno rasprsnu po samim cvetovima i zametnutim plodićima, može se koristiti voda iz bunara – antifrost sistem se uključuje na određenim temperaturama i tada se voda polako pretvara u led.
– Kada se temperatura spusti do 0 ili – 1 stepen, uključuje se antifrost sistem i polako se voda pretvara u led. Prilikom pretvaranja vode u led izdvaja se temperatura koja greje cvetove ili te zametnute plodiće i štiti ih od niskih temperatura – objasnio je profesor, navodeći i grešku koji voćari često prave.
– Ono što proizvođači greše je da odmah isključuju antifrost sistem, to je vrlo opasno. Može da dođe do pada samog sistema, mora se polako nastaviti sve dok se led ne otopi ujutro do devet ili deset sati – naglasio je profesor Zoran Keserović.
R.D.J.
