Primiče se vreme za sadnju belog luka, a Institut za ratarstvo i povrtarstvo ima selekcionisanu sortu Bosut. Lukovice su kompaktne, pljosnato-okruglog oblika, bele boje, težine oko 60 grama. Lukovica je sa dobro zatvorenim vratom, što joj omogućava dugo čuvanje. Čenovi su beli sa krem ovojnim listovima prosečne mase iznad 5 grama. Svi čenovi su ujednačeni, koncentrično raspoređeni u lukovici. Broj čenova je od 8 do 10. Sadržaj suve materije je preko 36%. Pogodan je za industrisku preradu i svežu upotrebu.

Prema svom hemijskom sastavu beli luk ima najveći sadržaj suve materije u poređenju sa drugim povrtarskim vrstama. Najveći deo sačinjavaju šećeri, oko 30%, zatim belančevine (6%), amino kiseline, mineralne materije, vitamini, naročito vitamin C (9–37,5mg/100g) kojim su bogati zeleni listovi, visok sadržaj selena (0,14mg/100g svežeg), koji je poznat kao antioksidant. Specifičan miris i ukus potiče od eteričnih ulja, kojih ima najviše u lukovici, i kreću se 0,01–0,36%. Upravo zbog sadržaja eteričnih ulja beli luk je našao primenu u prehrambenoj industriji, farmaciji, fitofarmaciji, kao svež, u prahu i kao niz drugih proizvoda.

Optimalan rok sadnje u našim uslovima za jesenji beli luk je od 5.10. do 25.10.

Dubinom sadnje se određuje i debljina pokrovnog sloja koja treba da je 2-3 cm iznad vrha čena. Kod pliće sadnje usled intezivnog prorastanja korena vrlo često dolazi do izbacivanja čenova napolje i sušenja jer se deo korena nalazi van zemlje, dok je kod preduboke sadnje usporeno nicanje, te biljka zaostaje u nicanju i kasnije u porastu. Sadi se ručno, mašinski i polumehanizovano. Sadnja se sprovodi u šestorede trake na rastojanje 20 cm red od reda, posle svakog šestog reda ostavlja se razmak od 50 cm, a rastojanje u redu je 10 cm. Sadnja u baštama se odvija na razmak 30–40 cm između redova, a u redu na 10–12 cm.

Za uspešan uzgoj jesenjeg belog luka sorte Bosut, od ključnog je značaja pravilno sprovođenje agrotehničkih mera.

Beli luk zahteva plodna, rastresita i strukturna zemljišta sa dobrim vodno-vazdušnim režimom.

 Dobre pretkulture: Strna žita (pšenica, ječam), grašak, paradajz i paprika. Ovi usevi rano napuštaju parcelu, što ostavlja dovoljno vremena za pripremu zemljišta.

Loše pretkulture: Biljke iz iste porodice (crni luk, praziluk), kukuruz, šećerna repa, kupus i pasulj. Na istu parcelu beli luk ne bi trebalo da dolazi 4 do 5 godina kako bi se izbegla pojava nematoda i specifičnih bolesti.

Zemljište se priprema odmah nakon skidanja preduseva. Izvodi se oranje na dubinu od oko 30 cm uz zaoravanje đubriva. Cilj je stvaranje sitno-mrvičastog, rastresitog sloja dubine 8 do 10 cm. Ovo omogućava lakšu sadnju i nesmetan razvoj korena.

Preporučuje se unošenje mineralnih đubriva (npr. formulacija NPK 8:16:24) u količini od 400 do 500 kg/ha tokom osnovne obrade (gde se unosi sav fosfor, kalijum i 1/3 azota). Ostatak azota unosi se u rano proleće u vidu prihrane, kada krene vegetacija. Izbegavajte direktno đubrenje svežim stajnjakom.

Bosut dospeva za vađenje u prvoj polovini jula (obično u prvoj dekadi). Optimalan momenat je kada trećina do polovine nadzemne mase požuti i krene da poleže. Listovi ne smeju potpuno da se osuše na njivi. Ako se predugo čeka, omotač lukovice (košuljica) puca, čenovi se odvajaju i gube tržišnu vrednost. Takođe, u slučaju letnjih kiša, može doći do retrovegetacije (luk ponovo pušta koren), što drastično skraćuje rok trajanja i izaziva truljenje.

Ako je luk namenjen za industrijsku preradu, vadi se nešto ranije, dok su listovi još uvek zeleni, ali je glavica potpuno formirana.

Nakon vađenja, luk se ostavlja na parceli nekoliko dana da sunce i vetar prosuše spoljne ljuske i koren. Ako su temperature ekstremno visoke, luk se slaže tako da lišće jedne biljke pokriva glavice druge kako ne bi dobile ožegotine od sunca.

Luk se zatim premešta na promajno mesto zaštićeno od direktnog sunca i vlage. Znaćete da je spreman za skladištenje kada koren postane krt i lomljiv pod prstima, spoljna ljuska šuška poput papira, a vrat luka ispod same glavice postane potpuno suv i tvrd.

Kada se luk potpuno osuši, pristupa se doradi:

– Za veće površine: Nadzemna masa (suvo lišće) se odseca na dužinu od 1,5 do 2 cm iznad lukovice, a koren se skraćuje. Tako pripremljen luk se klasifikuje i pakuje u mrežaste vreće (džakove) koje omogućavaju stalnu cirkulaciju vazduha.

– Za manji obim (baštenski uzgoj): Suvo lišće se ne odseca, već se koristi za pletenje venaca ili se luk veže u snopove i kači na promajno mesto. Narodna praksa pokazuje da luk u vencu „diše“ i duže zadržava svežinu.

Jesenje sorte poput Bosuta mogu se uspešno čuvati 4 do 6 meseci (obično do sredine zime), nakon čega prirodno kreće faza klijanja. Najbolje je čuvati ga u suvim, tamnim i hladnim prostorijama (špajz, provetreni podrum, stabilna ostava) na temperaturi između 0°C i 15°C. Izbegavajte kuhinje i prostorije gde se kuva zbog visoke vlage i toplote.