U budžetu Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo će biti blizu sedam milijardi dinara – rekao je u prvom intervjuu za „Dnevnik” pokrajinski sekretar za poljoprivredu Čedomir Božić.
– U kreiranju kase vodilo se računa o tome da se novcem raspolaže domaćinski, pa će tako u 2021. godini biti novih mera u odnosu na ranije godišnje programe. Srpski poljoprivrednik je pametan i prilagodljiv, i da bi te dobre osobine bile maksimalno iskorišćene, mora da postoji dugoročna i predvidiva agrarna politika.
Na početku Božić kaže da će u fokusu delovanja biti mala i srednja poljoprivredna gazdinstva i saradnja s lokalnim samoupravama.
– Imaćemo nekoliko konkursnih linija namenjenih opštinama, koje se odnose, pre svega, na podizanje kvaliteta života u seoskim sredinama. Programom zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u AP Vojvodini u 2021. godini opredeljeno je znatno novca za uređenje kanalske mreže, odvodnjavanje i uređenje atarskih puteva
Za šta će još biti novca dogodine?
– Finansiraćemo meliorizaciju degradiranih šuma, preradu voća i povrća i nabavku divljači. Biće više novca nego u 2020. godini i za bolju protivgradnu zaštitu, nastavljamo finasiranje komasacija, ulagaće se u rekonstrukciju i podizanje ribnjaka, pošumljavanje novih površina i biti novca za konkurse za izradu projektno-tehničke dokumentacije za vodne objekte u javnoj svojini. U tim oglasima Sekretarijat će sufinansirati izradu dokumentacije da bi izašao u susret lokalnim samoupravama da budu spremnije za Program Vlade Srbije „Srbija 2025” kojim su predviđene značajne investicije u tom sektoru jer će preduslov da opštine dobiju novac biti gotova projektno-tehnička dokumentacija. U sklopu planova u 2021. godini predviđeni su i konkursi za objekte kanalizacije, zatim za spektive u lovstvu kao i video-nadzor za izgajališta divljači.
Kada se mogu očekivati konkursi za podsticanje poljoprivredne proizvodnje, kojih je ranijih godina bilo mnogo?
– Već početkom januara biće objavljeni prvi kokursi za dododelu novčanih podsticaja radi snaženja poljoprivredne proizvodnje. Biće objavljeno pojedinačno tridesetak javnih oglasa, ali o njima bih mogao da kažem više posle Nove godine. Namera nam je da i nadalje novcem jačamo mala i srednja gazdinstva i podstičemo razvoj agrobiznisa.
Bolja oprema radarskih centara
Tri radarska centra – na Fruškoj gori, u Samošu i Bajši – imaće izgrađene objekte i opremu za neprekidan rad, tri savremena meteorološka radara s oplerov-efektom, od kojih je jedan s dvojnom polarizacijom, 440 protivgradnih laserskih stanica, računarski sistem za podršku automatskom radu, terenska vozila za transport i dostavu PGR-a… Tako opremljeni centri znatno će umanjiti štetu koju sada trpi naša poljoprivreda zbog vremenskih neprilika.
Koju investiciju biste mogli da istaknete kao posebno značajnu za našu poljoprivredu?
– Nastavak ulaganja u automatski sistem odbrane od grada na područjima sela Bajša i Samoš, gde će biti izgrađena dva radarska centra i tako zaokružena potpuna automatizacija u pokrajini. Sistem automatizovane odbrane od grada u APV predstavlja deo jedinstvenog sistema odbrane u Srbiji jer se projekat operativno u Vojvodini sprovodi podizanjem tri radarska centra. Projekat započinjemo posle Nove godine i biće finansiran dve godine. Čine ga izgradnja tri protivgradna centra. Centar „Fruška gora” treba da bude završen u junu 2021. godine, a za centre u Bajši i u Samošu biće tokom godine objavljena javna nabavka.
Šta su glavni problemi ovdašnje poljoprivrede?
– To je nedovoljna ekonomska efikasnost pa će zato program resora koji vodim biti usmeren ka ulaganjima u materijalna sredstva gazdinstava i preradu. Smatram da taj vid agrarne politike jača proizvodni lanac, povećava konkuretnost, ekonomsku efikasnost, pospešuje veću orijentisanost ka tržištu i utiče na dugoročnu održivost poljoprivrednih gazdinstava. Kada se govori o prehrambenim poljoprivrednim proizvodima s dodatom vrednošću, podrazumeva se da se bezbednost zdravlja potrošača ne sme dovesti u pitanje. U borbi za bolje poziciranje na tržištu proizvođači, osim ispunjavanja zahteva zakonodavstva u oblasti bezbednosti hrane, moraju kupcima ponuditi i „nešto više”. Dodavanje vrednosti proizvodu je kompleksno i postoje brojni načini za to, ali osnova mora biti kvalitetan proizvod. Sekretarijat za poljoprivredu je kroz program ruralnog razvoja akcenat stavio na proizvode s dodatom vrednošću davanjem subvencija za preradu mesa, voća i povrća, grožđa, uljanih kultura, začinskog i lekovitog bilja, pčelinjih proizvoda i raznih vrsta gljiva.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pokrajinska vlada
