Sačuvaj me, Bože, vedrog Božića i oblačnog Đurđevdana – kažu i danas na Zlatiboru, Zlataru, i drugim planinama Starog Vlaha. Mada je u ovoj poštapalici sabrano vekovno iskustvo predaka, malo ko još veruje da od vremenskih prilika na ova dva praznika zavisi kako će roditi u voćnjaku i na njivi.
Kažu da se klima promenila. Ni zime, ni leta nisu više kao što su nekada bili. Mladi poljoprivrednici sve više slušaju savete struke. To je dobro, ali stariji još uvek posmatraju i tumače pojave u prirodi, uglavnom iz navike. A, do skora nije bilo tako.
Dan kada se i mećavi raduju
U planinskim selima jugozapadne Srbije, gde su na ognjištima ostali uglavnom starci, i danas se raduju oblačnom Božiću kao da im je rod rođeni. Još ako ih u zoru dočeka mećava, a gust sneg pada tokom celog dana, radost je veća. Ako se pred svitanje na nebu vide zvezde, ne valja, jer te godine će biti slaba korist od rada u voćnjaku i na njivi.
– Ako je oblačno na Božić, te godine će dobro roditi voće, ako još i pada sneg, biće svega u izobilju. A ako na Božić padne kiša, bogato će roditi sve što se okopa motikom. I, uz zdravlje ukućana, to je za ovdašnjeg seljaka i najvažnije. Planinska zemlja je posna i škrta na rodu, pa da bi se od nje videlo neke koristi, mora se dobro pomučiti i dosta znoja proliti. Sve je to slaba vajda ako nam vreme ne ide na ruku – kaže Neđo Grujičić (67) iz Draglice na padinama Murtenice kod Nove Varoši.
Na osnovu vremenske pojave na pojedine crkvene praznike, gorštaci su vekovima određivali dane pogodne za setvu, kosidbu i žetvu, a najviše narodnih verovanja vezano je upravo za Božić i Badnji dan. I danas se ponegde veruje da na praznik Hristovog rođenja valja u zemlju „baciti“ makar čen belog luka, čak i ako 7. januar osvane pod visokim snegom. Jer, ako to uradite, kažu i veruju, te godine primiće se sve što posejete i posadite.
Na Božić valja započeti poslove
-Vodom od pranja posude u kojoj se mesila česnica zalivaju se mlade voćke, jer se veruje da će to leto svako zaliveno stablo dobro roditi, toliko da se grane saviju od roda. Grančicama odlomljenim od badnjaka, a koje se ne iskoriste za česnicu, zakiti se štala, iznad ulaznih vrata, a sve kako bi staje cele godine bile pune, a stoka zdrava – kaže Grujičić.
Sve što se radilo u ta dva dana, kažu etnolozi i drugi poznavaoci tradicije, radilo se u skladu sa željom da ukućani budu zdravi, a njive i voćnjaci da dobro rađaju i stoka se množi.
-Mada je crveno slovo u kalendaru, na Božić valja započeti poslove, naročito one koji su nam tokom prethodne godine zadavali dosta problema. Veruje se da će nakon toga sve ići glatko i „od ruke“. Radi zdravlja i napretka, na Božić se zorom okade svi ukućani, cela kuća ali i pomoćne prostorije, kao što su mlekara, sušara za meso, štala i stoka koja je u njoj – kaže Grujičić.
Tekst i foto: Željko Dulanović
