Brašna na tržištu ima dovoljno uprkos činjenici da je proteklih dana drastično povećana prodaja ove osnovne životne namirnice. Takođe, za predstojeću setvu ima dovoljno semena i cene neće biti povećane kažu proizvođači, a prenosi RTS.
U našoj zemlji mesečno se potroši 100.000 tona pšenice, a zalihe višestruko prevazilaze domaće potrebe. Svi vodeći mlinovi sada rade sa polovinom kapaciteta jer u rezervama ima dovoljno brašna i za povećanu tražnju.
-Trenutno raspolažemo sa oko milion tona pšenice, a kada imamo u vidu i već proizvedene zalihe brašna za godišnju potrošnju u Srbiji, to je sasvim dovoljno. Mlinovi u roku od 24 sata mogu da odgovore na sve zahteve domaćeg tržišta. Sa kapacitetima od 50 do 60 odsto oni na mesečnom nivou proizvedu oko 75.000 tona brašna za hleb, pecivo i sve konditorske proizvode. Kada bi radili punim kapacitetom, zaliha brašna bila bi od 120.000 do 150.000 tona, rekla je za RTS Sunčica Savović, generalna sekretarka Udruženja „Žita Srbije“.
Republička vlada već je zabranila izvoz ulja, suncokreta u ljuski i poluprerađenog ulja ali i brašna.
Poljoprivrednici uveliko pripremaju setvu osnovnih ratarskih kultura – suncokreta, soje i kukuruza. Iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu i Instituta za kukuruz Zemun Polje za ratare stiže poruka da su za predstojeću setvu obezbeđene dovoljne količine semena i odbacuju spekulacije o njegovom poskupljenju.
-Cene su na prošlogodišnjem nivou i naš Institut ih neće korigovati na više, a trgovci ne bi trebali da zloupotrebe situaciju koja trenutno vlada. Seme je uglavnom distribuirano poljoprivrednim apotekama i zadrugama. Poljoprivredni proizvođači su se već u značajnoj meri snabdeli ovim repromaterijalom, za RTS je rekao dr Miodrag Tolimir, zamenik direktora Instituta za kukuruz Zemun Polje.
Poruka je i da za setvene radove ima dovoljno dizel goriva. Dizel po subvencionisanim cenama mogu dobiti registrovana poljoprivredna gazdinstva kojih u Srbiji ima 360.000.
Tekst i foto: Jasna Bajšanski
