BEOGRAĐANKA U AMZIĆIMA ŽIVI SVOJ SAN
Beograđanka Iva Živković u Amzićima kod Nove Varoši živi svoj san. Iz prestonice u kojoj je rođena, preselila se na planinu, o čemu je još kao devojčica maštala. Sada na Bosanju gaji brdske konje koji su joj i posao, i strast, a u eko bašti neguje povrće na principima permakulture koja stiče sve više poklonika.
U zaseok Sindžiri, nedaleko od davno zakatančene škole u centru sela, Iva je s porodicom doselila pre tri godine. Kupila je četiri hektara zemlje, oronulu štalu i staru kuću u koju bivši vlasnici decenijama nisu ulagali. Na imanju je dosta posla, a pomažu joj ukućani, ćerka Klara, učenica Srednje škole u Novoj Varoši i emotivni partner Tatomir.
Podigli štalu, senik i kupatilo
-Nisam došla s velikim kapitalom, pa radovi idu nešto sporije. Ipak, očistili smo zapušteno imanje i renovirali kuću koja nije imala kupatilo i u kojoj niko 35 godina nije živeo. Podigli smo i objekat za smeštaj konja i napravili senik. Najveći deo posla odradili smo sami . Tu smo se skućili i tu ostajemo – priča Iva za „Dobro jutro“.
U Amzićima na padinama Bosanja, Iva gaji četiri grla – dve kobile koje je kupila na Pešteru, i omad staru dve i tri godine. Kaže da ne namerava da proširuje krdo dok se ne steknu uslovi za realizaciju planova koje ima.
-Reč je o domaćem brdskom konju, od kojeg nema boljeg za ove uslove. Prvi posao nam je bio da očistimo zakorovljeno imanje i to smo odlično odradili. U selu je dosta zapuštenih pašnjaka i livada pa nas često odvedu i komšije, a od korova smo očistili i utrinu kraj sportskih terena u centru sela. Planiram da u bliskoj budućnosti, u dogovoru s meštanima, ovde otvorim školu jahanja za turiste. U Amzićima i okolnim selima je dosta vikendica, a gradi se i dalje, pa bi bilo posla – kaže naša preduzimljiva sagovornica.
Diplomirani inženjer i vrstan jahač
Iva je diplomirani inženjer konjarstva. Studirala je u Engleskoj, a nakon završenog fakulteta radila je širom Evrope kao trener konja i jahanja. Danas pruža konsulantske usluge vezane za konje školama jahanja i ergelama, a među klijentima joj je i vlasnik farme u Francuskoj koji gaji čistokrvna grla. Svojevremno se bavila i novinarstvom, dok danas tek povremeno radi kao televizijski komentator konjičkih sportova.
-Zahvaljujući ocu koji je bio vrstan jahač i sama sam zavolela konje. Radeći s konjima prvi novac zaradila sam u svojoj 15. godini, i tada sam odlučila da mi konjarstvo bude profesionalno opredeljenje. I nikada se nisam pokajala zbog toga- kaže Iva.
Pre nego što je kupila imanje u Amzićima, Iva je punih pet godina tragala za svojim parčetom raja, uglavnom po jugozapadnoj Srbiji gde su joj i koreni. Njen deda po majci odrastao je na Murtenici kod Nove Varoši, a deda po ocu na susednom Zlatiboru, ali ih je život još u mladosti odveo daleko pa su u zavičaj svraćali tek povremeno.
Lek za dušu i astmu
-Tražila sam imanje koje je na 800 do 1.200 metara nadmorske visine i koje nije blizu grada, ali je lako dostupno automobilom. Da ima lep pogled, zimzelenu šumu u blizini i naravno, da je cena prihvatljiva. Imanje koje smo kupili odmah nam se svidelo, iako smo na njega nabasali sasvim slučajno – poverila nam je Iva.
Da je pre imanja u Amzićima imala nešto svoje negde u selu, davno bi, kaže, otišla iz Beograda:
-O životu daleko od gradske buke, još kao dete sam maštala. Verovatno su tu geni učinili svoje, a kako imam astmu, život u prirodi mi i zdravstveno prija.
U školu pešice ili autom
-I Klara se brzo navikla na život u Amzićima u kojima gotovo i da nema druge dece srednjoškolskog uzrasta. U Novu Varoš u školu je vozimo svako jutro, jer nema drugog prevoza. Ukoliko nakon časova stigne na međugradski autobus, izađe u Zlošnici, pa zatim od magistrale četiri kilometra pešice do kuće. Ako nema autobusa, dođemo u grad po nju kolima – kaže Iva Živković.
Iva iz prvog braka ima i sina studenta, koji živi u Beogradu, a u Amzićima je kad god mu obaveze dozvole.
Tekst i foto: Željko Dulanović
