Jedan od razloga zašto volimo leto je raznovrsno voće u čijim slatkim i osvežavajućim ukusima uživamo u vrelim danima. Blagotvorni plodovi obično se jedu sveži, ali se i obilato ostavljaju za zimu. Kajsije, breskve i nektarine su samo deo voćne palete.

Piše: Biljana Nenković

Kajsije su sezonsko voće koje se jede sirovo, sušeno, u napicima, džemovima i poslasticama. Vode poreklo iz Kine, a u Sredozemlje ih je doneo Aleksandar Veliki. U Staroj Grčkoj ovu voćku su nazivali “zlatno jaje sunca”. Kajsija je kroz istoriju povezivana sa brojnim zdravstvenim koristima za ljudski organizam, zbog svojih jedinstvenih organskih jedinjenja, hranljivih materija, vitamina i minerala. Nutricionisti kažu da kajsija ima sedam osnovnih razloga zbog kojih je treba jesti u sezoni.

Izuzetno su bogate vlaknima i dobre za varenje. Vlakna stimulišu želudačne i crevne sokove koji pomažu apsorpciju hranljivih materija i razgrađuju hranu radi lakše probave, a tako podstiču i rad metabolizma. Vitamini A i E u kajsiji su važni za očuvanje zdravlja očiju. Sastojci, poput zeaksantina i vitamina C, štite oči od oštećenja. Vrlo su hranljive, a istovremeno niskokalorične, zbog čega se preporučuju svima koji žele da smršaju. Odličan su izbor za međuobrok.

Ova voćka štiti srce od ateroskleroze i srčanog udara, kao i od moždanog udara. Velika količina vitamina C, kao i kalijuma i dijetalna vlakna, doprinose dobrom zdravlju kardiovaskularnog sistema. Kajsije imaju skoro sve minerale, potrebne za rast kostiju, kao što su kalcijum, magnezijum, fosfor, gvožđe i bakar. Zbog toga ishrana bogata kajsijama može osigurati zdrav rast i razvoj kostiju, kao i prevenciju različitih koštanih stanja povezanih sa starenjem, uključujući osteoporozu.

Sušene kajsije su bogate gvožđem, te se preporučuju osobama koje se leče od anemije. A zbog obilja antioksidanasa i vitamina C odlične su za zdravlje i izgled kože. Oni je štite od štetnih spoljnih uticaja i UV zraka i usporavaju proces starenja. Vitamin C pomaže u obnavljaju kože i izgradnji kolagena, a beta-karoten štiti od opekotina izazvanih sunčevim zracima.

Nektarina, slatka apoteka

Nektarina je koštunjičavo voće za koje se dugo verovalo da je nastalo ukrštanjem breskve i šljive. Agronomi pak smatraju da je nektarina zapravo jedna vrsta breskve, koja je kroz prirodnu mutaciju izgubila dlačice. I ovo voće potiče iz Kine, gde se uzgaja više od 3.000 godina. Odatle je doneta u Srednju Aziju, a zatim u Evropu i Ameriku. Najveći proizvođač nektarina je njena matična zemlja, Kina. U Evropi su to Španija, Francuska, Grčka i Italija.