U Srbiji raste impozantan broj od preko 700 vrsta lekovitog bilja. Radi se o biljkama sa značajnom dodatom vrednošću, jer se koriste za čajeve, eterična ulja, tinkture ali i u farmaceutskoj industriji, kozmetici i dobijanju dijetetskih proizvoda. Iskustva su pokazala da jedan hektar pitome nane može doneti prihod kao pšenica sa 1.000-1.500 puta veće površine. Tako neven donosi profit od 4.300-4.400,  vrlo tražena kamilica obezbeđuje 1.600- 1.700, matičnjak tokom pet godina obezbeđuje profit od 3.500-3.600 evra po hekrtaru. Lincura je veomna tražena, iako joj je cena 10.000 dinara kilogram. Vrlo perspektivne su korenaste biljke poput maslačka, palamide, gaveza, čička i drugih. Nažalost tržište lekovitog bilja u Srbiji nije na zavidnom nivou. O tome svedoče podaci da je naša država osamdesetih godina bila jedna od najvećih izvoznika tog bilja, a danas je veliki uvoznik.

S obzirom na to da postoji veliki prostor za unapređenje i razvoj ovog sektora veoma je bitna podrška Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu. Programom za narednih deset godina, kako je istakla Prof. dr Tatjana Brankov, savetnica resornog ministra, naša država planira da svoju pažnju usmeri na pet prioritetnih oblasti. Namera je da se obavi mapiranje povoljnih područja za hortikulturnu proizvodnju, naročito za zaštićenu proizvodnju uz korišćenje termalnih izvora vode. Plan je da se podrži proizvodnja atraktivnih i egzotičnih i tropskih biljnih vrsta poput orhideje, anturijuma, začinskih biljaka – anturiuma, infracene i drugih, koje se sve više koriste i u gastronomiji, medicini i prehrambenoj industriji. Time se mogu osvojiti nova tržišta i zaposliti mladi obrazovani i preduzetno orijentisani ljudi. Računa se i na razvoj urbanog baštovanstva, koje može značajno doprineti obezbeđivanju lokalne prehrambene sigurnosti, ekološko obrazovanje i razvoj korišćenja naseljenih površina. U prioritete spada i nastavak jačanja organske proizvodnje, lekovitog, aromatičnog i začinskog bolja, posebno kada je reč o plasmanu. Značajno mesto pridaje se oslanjanju na stručnu infrastrukturu, efikasnost, kroz saradnju sa institutima, poljoprivrednim fakultetima, poljoprivrednimk školama i demonstracionim centrima, što su osnove za dugoročnu stabilnost.

Tekst: B. Krstin