Ekonomski analitičari predviđaju da će tržište digitalne poljoprivrede rasti po stopi od 12 odsto godišnje i da bi 2025. moglo da vredi 10 milijardi dolara. I poljoprivrednici u Srbiji su se uključili u svetske tokove, ali su savremene poljoprivredne mašine, planiranje proizvodnje sa aplikacijama i kombinacija znanja i novih tehnologija bliže mlađim poljoprivrednicima i velikim gazdinstvima.
Bez primene nauke i modernih tehnologija Branislav Simetić iz Čuruga ne vidi budućnost svog porodičnog gazdinstva sa više od 300 hektara zemlje. Zato se odlučio da studira Poljoprivredni fakultet. Samo jednom merom, savremeni kombajn može uticati na prinos veći za 20 odsto naredne godine.
„Mapiranjem prinosa kroz moderne kombajne koji sadrže senzor koji daje informacije o svakom delu parcele, gde je jači prinos, gde je slabiji. I onda se ta mapa prinosa ubaci u dži-pi-es u traktoru koji vrši primenu veštačkog đubriva i uz pomoć varijabilnog rasipača to đubrivo se rasporedi tačno po delovima parcele koliko je potrebno“, kaže Branislav Simetić, student Poljoprivrednog fakulteta.
Zaštita bilja će biti deo precizne poljoprivrede, čime će se štedeti preparati i novac.
„Svaka parcela će imati recepturu ishrane, recepturu varijabilne setve, a takođe recepturu zaštite bilja“, navodi Zoran Tomašev, iz Kompanije za zaštitu bilja.
Poljoprivrednici mogu kupovati mehanizaciju zahvaljujući subvencijama ili povoljnim kreditima iz više fondova. Najzanimljiviji je IPARD koji obezbeđuje i 70 odsto povrata novca, ali i mogućnost kupovine traktora sa visokim stepenom digitalizacije.
„Prvenstveno treba da obrate pažnju na svoje potrebe. Da kupe mehanizaciju koja je potrebna za njegovu proizvodnju. Drugo, mora da zna koliki mu je budžet i treće, mora da razmeni iskustva da vidi koja je mehanizacija kvalitetna, koliki je vek eksploatisanja, koje su servisne mreže“, ističe Aleksandar Milovanović, iz Srpskog udruženja mladih poljoprivrednika.
O digitalnoj poljoprivredi, aplikacijama i senzorima u poljoprivredi govorilo se na skupu Srpskog udruženja mladih poljoprivrednika u Novom Sadu. Klimatske promene su najveći problem. Srednje dnevne temperature povećane su u Srbiji za 0,8 do 2,2 stepena u zavisnosti od regiona u odnosu na pre nekoliko decenija, a tome se poljoprivrednici moraju prilagoditi, ako žele veće prinose.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
