Nema osobe koja nije čula za kamilicu ili pila njen čaj, jer je to prvi čaj koji se daje bebama još u porodilištu. Dovoljna garancija njene vrednosti i lekovitosti. Pošto počinje da cveta u maju i to traje tokom leta, ako odete na neki izlet u prirodu, naberite koju pregršt kamilice i osušite je za čaj.
Kamilica (Matricaria chamomilla) je jednogodišnja biljka raširena u celom svetu. Iako raste samonikla, može i da se seje i gaji. Može se uzgajati kao monokultura, ali je na istoj parceli ne bi valjalo eksploatisati više od dve godine. U narodu je još poznata i kao ramenak, titrica, prstenak, popadija, bolivač, milica-trava, milanka, gamilica, kamil-tej, kokošnjak, carev cvet, gorčak, sitna bela rada.
Lekovitost u eteričnom ulju
Najlekovitiji delovi ove biljke su cvetovi sakupljeni u glavičaste cvasti. Sadrže eterično ulje koje im daje prijatan miris, pa upotreba čaja od ove biljke, osim lekovitosti, predstavlja i pravo zadovoljstvo i osveženje. U Vojvodini i nekim ravničarskim delovima u Srbiji se gaji na velikim površinama za industrijsku preradu i to na zemljištima niže kategorije.
Najčešće se koristi u lečenju želudačno-crevnih bolesti (gastritis, enteritis, nadimanja, grčevi, kolitis), neurodepresija i oboljenja materice, i deluje umirujuće na ceo organizam. Spolja se upotrebljava protiv upala kože i sluzokože, za inhalaciju, kupke i slično, jer poseduje dobra antibakterijska, antivirusna i fungicidna dejstva.
Kamilica obično cveta od maja do avgusta, u zavisnosti od vremenskih uslova. Na nju nailazimo, kako na obrađenim zemljištima, tako i uz poljske puteve, šume. Cvetovi se beru u nezagađenim područjima i suše na prozračnom mestu u hladu. Obiluje aktivnim materijama, a glavni sastojak joj je lako izdvojivo eterično ulje, kojeg ima od 0,3 do 1,3 procenta. Ono se nakuplja u kvržicama koje su prstenasto razmeštene na donjoj trećini cevastih cvetova. Ulje je tamnoplavo, zeleno ili smeđe.
Podnosi sušu i ne bira podlogu
Ko hoće da poseje ovu biljku, treba da zna da joj prijaju umerena klima i srednje temperature. Voli svetlost i ako je nema dovoljno, ne klija. Kada svetlost nedostaje u periodu od pupljenja do punog cveta, kvalitet eteričnog ulja opada. Odrasle biljke dobro podnose sušu.
Uspeva na svim zemljištima, osim na vrlo rastresitom krečnom. Dobri prinosi se postižu i na pseudogleju, teškom i nepropusnom zemljištu. Za uspešnu proizvodnju važna je priprema zemljišta. U prvoj godini proizvodnje, posle žetve preduseva, zemljište se mora plitko uzorati, nikako dublje od 25 cm, ali se brazde moraju odmah zatvoriti i setveni sloj pripremiti da se ne bi isušio i zemlja zgrudvala.
Pre setve površinu je potrebno povaljati višedelnim valjcima. U zavisnosti od tipa zemljišta i strukture površinskog sloja, valjanje se obavlja u dva do tri prohoda, sve dok se ne dobije ravna i zbijena površina na kojoj nema tragova propadanja sejalice. Kamilica popravlja strukturu zemljišta i setveni sloj pseudoglejnih zemljišta obogaćuje humusom. Kod nas postoje dve tetraploidne i jedna diploidna sorta koje se gaje na većim površinama.
Seme kamilice zadržava klijavost dve do tri godine, ako je pravilno uskladišteno, a kada dospe u zemljište tu sposobnost „čuva“ i desetak godina. Optimalno vreme za setvu je tokom septembra, mada može sve do februara. Posejano u toplu i vlažnu zemlju seme nikne za pet dana.
Sveži cvetovi za opuštanje
Rod kamilica ima pet vrsta, ali se dve koriste kao lekovite – nemačka ili prava (Matricaria chamomilla) i rimska (Anthemis nobilis). Obe su sličnog hemijskog sastava, ali rimska ima slabije lekovito delovanje.
Uzgaja se zbog cveta, pulvisa i eteričnog ulja. Cvet se upotrebljava u medicini kao sredstvo protiv upala kože i sluzokože i za lečenje opekotina i rana, pulvis u proizvodnji čaja i ekstrakata, a eterično ulje u medicini, farmaciji, kozmetici i hemijskoj industriji. Čaj od kamilice jedan je od najpopularnijih na svetu i najviše se koristi za smirenje i protiv nesanice. A koristi se i za dezinfekciju i naklijavanje semena, kao insekticid i fungicid. Njeni cvetovi mogu da se jedu i sveži i takođe imaju opuštajuće delovanje. U bašti je ova biljka odličan komšija celeru, krompiru, kupusnjačama, praziluku i brokoliju.
Piše: Svetlana Mujanović
