Pravoslavni vernici 7. januara slave Božić, dan kada se rodio Isus Hrist. Neki od najlepših običaja povodom ovog praznika su odlazak po badnjak i njegovo paljenje, postavljanja slame u kući, dolazak položajnika, lomljenja česnice. Ali, pre svega, važno je da se na ovaj najradosniji hrišćanski praznik okupi porodica. Od Božića pa do Bogojavljenja, 19. januara, svi se pozdravljaju rečima “Mir Božji, Hristos se rodi!”, a otpozdravlja se sa “Vaistinu se rodi”.
Praznik rođenja Isusa Hrista je pre svega praznik mira, opraštanja, skromnosti, sloge porodice i ljubavi prema bližnjima. Božić nije samo pečenica i bogata trpeza, već poziv na mir među ljudima i zahvalnost za blagostanje i zdravlje. Uvod u ovaj praznik su materice, paterice i detinjci i u svakom od njih u centru pažnje su najvažniji članovi porodice. Darovi, koji se daju i primaju za ove praznike simbol su empatije i požrtvovanosti.
Narodni običaji za Božić nisu se mnogo menjali kroz istoriju. I nekad i sad pozdrav je ostao isti, božićna pečenica i česnica su uvek na stolu, a položajnik veoma poštovan. Badnjak se pali u šporetu ili kaminu uz reči: “Koliko varnica, toliko parica….”. Bilo da se slavi u selu ili gradu suština i simbolika obeležavanja praznika je ista- skromnost, čestitost i dobrota.
Badnji dan i Božić slave se dan za danom i oni su neraskidivo povezani. Na Badnji dan, u zoru, domaćin odlazi u šumu i donosi granu mladog cerovog ili hrastovog drveta. Badnjak, po kome je ovaj dan i dobio ime, u kuću se unosi na Badnje veče i simbolizuje vatru koja je grejala tek rođenog isusa Hrista u Vitlejemskoj noći.
Prema jevanđelju, Isus Hristos je rođen tačno u ponoć, kada se najsjajnija zvezda koja se kretala od istoka prema zapadu zaustavila iznad pećine kraj Vitlejema.
Jednim delom Badnjaka se nekada ložila vatra, pa kad pregori nosio se u štale i torove, dok se drugi deo čuvao za položajnika, koji bi ga palio sutradan, na Božić. Ovaj običaj se i danas ponegde poštuje, a u gradskim sredinama badnjak se kupuje na pijaci, i u kuću unosi i dan-dva ranije. Mnogi ga kite suvim voćem i bombonama, a ispod njega stavljaju poklone.
Običaj je da se na Badnji dan vraćaju svi dugovi ili pozajmljene stvari, a posvađani pomire. Na Badnje veče mnogi u ponoć prisustvuju paljenju badnjaka u najbližem hramu ili crkvi, a običaj je i da svaka porodica isto uradi u svojoj kući.
Običaj je da se prase peče na Tucindan, odnosno 5. januara. Kada se na Badnji dan unese u kuću naslanja se na istočni zid, gde stoji sve do Božića. Slama koja seu nosi u kuću simbolizuje slamu na kojoj je rođen Isus Hrist. U mnogim krajevima na njoj se i večeralo za Badnje veče. Danas je u urbanim sredinama slama simbolično priveže crvenim koncem za badnjak.
Trpeza za Badnji dan i Božić
Za Badnji dan se priprema posna trpeza. Na sto se stavljaju prebranac, riba, suve paprike punjene povrćem, posna sarma, pite od kupusa ili pirinča, pita sa orasima, salata od krompira. Porodici koja se okuplja oko trpeze na Badnji dan postavljaju se orasi, sušeno voće, pečena bundeva, bombone, kocke šećera ili posni sitni kolači. Na stolu je i tek nikla pšenica ili žito, koja simbolizuje početak novog vegetacionog perioda i novog života. Za Badnji dan porodica u miru ruča ili večera u iščekivanju najradosnijeg hrišćanskog praznika.
Božićni ručak je uvek mrsni i obavezno se sprema pečenica i česnica. Ali, postavljaju se sir, kajmak, pršuta, pihtije, čvarci, ajvar i turšija. Trpeza je bogata i raznovrsna. Sva jela se stavljaju odjednom, kako bi svi ukućani na miru ručali. U Zapadnoj Srbiji običaj je da se božićna trpeza postavlja pre nego što sat otkuca podne.
Obilan ručak prate i slatkiši. Od starinskih kolača spremaju se vanilice, kokos štangle, puslice, princes krofne, šam rolne i salčići. U novije vreme na stolu su uglavnom torte.
Česnica
Pre nego što počne svečani ručak lomi se česnica. Česnica je božićni hleb koji zauzima centralno mesto na trpezi. Naziv česnica potiče od reči “čest”, a to je stara reč za deo ili komad. Po drugom verovanju, česnica potiče od reči čestitost, koja se smatra najvažnijom osobinom kod ljudi.
Česnica se mesi ujutru na Božić od belog brašna i treba da bude dovoljno velika da svako od ukućana dobije po parče. U pojedinim delovima Srbije ukrašava se raznim figurama od testa koje simbolizuju veru, decu, njive, voće ili žito. U nju se stavljaju zrna pasulja i belog kukuruza, koji simbolizuju hranu i stoku, a posebno se stavlja novčić, kako bi kuća u sledećoj godini prihodovala i imala dovoljno za život.
Ukućani uz molitvu lome česnicu okrećući je s leva na desno. Uz česnicu na sto se stavlja kuvana pšenica, crveno vino i sveća. Za onoga ko pronađe metalni novčić veruje se da će u narednoj godini biti srećne ruke, blagosloven i da će ga pratiti sreća.
Bez obzira na sve razlike u običajima i pripremi, česnica za Božić je jedna od najlepših običaja koji spaja i okuplja ukućane oko stola. Trenutak iščekivanja kada se lomi i uzbuđenje ko će izvući novčić iz nje, jedan je od omiljenih trenutaka proslave praznika.
Na jugu Srbije česnica se sa posnim specijalitetima priprema za Badnje veče i pravi se kao beskvasna presna pogača.U užičkom kraju česnica se takođe priprema kao hleb bez kvasca. Ne stavljaju ga kako bi im te godine sir bio dobar i kako se ne bi kvario. U pogaču se stavljaju i grančice drena za zdravlje, a ukrašava se grančicama suvog bosiljka.
U česnicu se ubacuje zrno kukuruza, za svinje i kokoške, zrno belog pasulja, za ovce, grančica badnjaka i dva novčića: jedan od dinar, za kuću, i jedan od dva dinara, za sreću. Česnica se peče ujutru, na Božić. Lomi se na početku ručka, prvo na dva dela. Hleb se poljubi poljubi tri puta sa rečima uz reči- Mir Božiji, Hristos se rodi, poklanjam se Hristu i Hristovom roždestvu. Ovaj pozdrav takođe se ponavlja 3 puta, a zatim se polovina česnice podeli ukućanima i počinje ručak.
U novopazaraskom kraju česnica se priprema posle doručka, sa vodom koju je iz svoje kuće donela devojka koja je za udaju. U ovu česnicu stavljaju se samo brašno i voda, a dodaju se suvo grožđe i parica.
Običaji posle ručka
U Vojvodini se i dalje neguje običaj da posle Božićnog ručka deca idu u korinđanje. U grupama idu od kuće do kuće, pevaju i očekuju nagradu za svoj trud. U njihovim korpama uglavnom završe kolači, bombone ili neki drugi prigodni darovi. Veruje se da ako domaćin ne plati, da će mu cele godine sve ići naopako.
U nekim delovima Srbije za Božić se prežu konji i pravi se paradna povorka koja ide kroz selo. Danas se taj običaj malo promenio, te je u povorci sve više traktora.
Verovanja
Prema narodnom verovanju badnjak se seče u tri snažna udarca i ono što sekira tri puta ne preseče dovršava se rukama. Taj lomljeni deo na badnjaku se zove brada.
Na Božić se jedu prasetina ili jagnjetina, dok ćurka, piletina ili pačetina nikako ne smeju da se spremaju. Veruje se da je pernata živina simbol nazadovanja, jer one bacaju zemlju iza sebe.
Prema verovanjima na Badnji dan se ništa ne iznosi iz kuće, niti pozajmljuje, jer ne valja da ono što pripada kući bude van nje na ovaj praznik.
Na dan rođenja Isusa Hrista ne smeju da budu svađe u kući da ukućane ne bi pratila loša sreća preko cele godine.
Po narodnom verovanju, orasi se jedu samo za Badnje veče, dok se ostalih dana Božića ne diraju, kako se ne bi patilo od čireva.
Na Badnji dan i Božić ne valja da se vatra u šporetu i kaminu raspiruje duvanjem, da vetar ne bi otresao pšenicu i da se stoka ne nadima od trave.
Biljana Nenković
Tri dana praznika
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici Božić slave tri dana. Oni su u njenom kalendaru obeleženi crvenim slovom. Drugi dan Božića je Sabor Presvete Bogorodice, koji crkva posvećuje Bogomajci u znak zahvalnosti što je rodila Spasitelja, dok se trećeg dana slavi Sveti Stefan.
Pored Srpske pravoslavne crkve, Božić 7. januara proslavljaju Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti, koji poštuju julijanski kalendar.
