Насловна ТЕМЕ ЖИВОТ Чесница у част Божића  

Чесница у част Божића  

42

Православни верници 7. јануара славе Божић, дан када се родио Исус Христ. Неки од најлепших обичаја поводом овог празника су одлазак по бадњак и његово паљење, постављања сламе у кући, долазак положајника, ломљења чеснице. Али, пре свега, важно је да се на овај најрадоснији хришћански празник окупи породица.  Од Божића па до Богојављења, 19. јануара, сви се поздрављају речима “Мир Божји, Христос се роди!”, а отпоздравља се са “Ваистину се роди”.

Празник рођења Исуса Христа је пре свега празник мира, опраштања, скромности, слоге породице и љубави према ближњима. Божић није само печеница и богата трпеза, већ позив на мир међу људима и захвалност за благостање и здравље. Увод у овај празник су материце, патерице и детињци и у сваком од њих у центру пажње су најважнији чланови породице. Дарови, који се дају и примају за ове празнике симбол су емпатије и пожртвованости.

Народни обичаји за Божић нису се много мењали кроз историју. И некад и сад поздрав је остао исти, божићна печеница и чесница су увек на столу, а положајник веома поштован. Бадњак се пали у шпорету или камину уз речи: “Колико варница, толико парица….”. Било да се слави у селу или граду суштина и симболика обележавања празника је иста- скромност, честитост и доброта.

Бадњи дан и Божић славе се дан за даном и они су нераскидиво повезани. На Бадњи дан, у зору, домаћин одлази у шуму и доноси грану младог церовог или храстовог дрвета. Бадњак, по коме је овај дан и добио име, у кућу се уноси на Бадње вече и симболизује ватру која је грејала тек рођеног исуса Христа у Витлејемској ноћи.

Према јеванђељу, Исус Христос је рођен тачно у поноћ, када се најсјајнија звезда која се кретала од истока према западу зауставила изнад пећине крај Витлејема.

Једним делом Бадњака се некада ложила ватра, па кад прегори носио се у штале и торове, док се други део чувао за положајника, који би га палио сутрадан, на Божић. Овај обичај се и данас понегде поштује, а у градским срединама бадњак се купује на пијаци, и у кућу уноси и дан-два раније. Многи га ките сувим воћем и бомбонама, а испод њега стављају поклоне.

Обичај је да се на Бадњи дан враћају сви дугови или позајмљене ствари, а посвађани помире. На Бадње вече многи у поноћ присуствују паљењу бадњака у најближем храму или цркви, а обичај је и да свака породица исто уради у својој кући.

Обичај је да се прасе пече на Туциндан, односно 5. јануара. Када се на Бадњи дан унесе у кућу наслања се на источни зид, где стоји све до Божића. Слама која сеу носи у кућу симболизује сламу на којој је рођен Исус Христ. У многим крајевима на њој се и вечерало за Бадње вече. Данас је у урбаним срединама слама симболично привеже црвеним концем за бадњак.

Трпеза за Бадњи дан и Божић

За Бадњи дан се припрема посна трпеза. На сто се стављају пребранац, риба, суве паприке пуњене поврћем, посна сарма, пите од купуса или пиринча, пита са орасима, салата од кромпира. Породици која се окупља око трпезе на Бадњи дан постављају се ораси, сушено воће, печена бундева, бомбоне, коцке шећера или посни ситни колачи. На столу је и тек никла пшеница или жито, која симболизује почетак новог вегетационог периода и новог живота.  За Бадњи дан породица у миру руча или вечера у ишчекивању најрадоснијег хришћанског празника.

Божићни ручак је увек мрсни и обавезно се спрема печеница и чесница. Али, постављају се сир, кајмак, пршута, пихтије, чварци, ајвар и туршија. Трпеза је богата и разноврсна. Сва јела се стављају одједном, како би сви укућани на миру ручали. У Западној Србији обичај је да се божићна трпеза поставља пре него што сат откуца подне.

Обилан ручак прате и слаткиши. Од старинских колача спремају се ванилице, кокос штангле, пуслице, принцес крофне, шам ролне и салчићи. У новије време на столу су углавном торте.

Чесница

Пре него што почне свечани ручак ломи се чесница. Чесница је божићни хлеб који заузима централно место на трпези.  Назив чесница потиче од речи “чест”, а то је стара реч за део или  комад.  По другом веровању, чесница потиче од речи  честитост, која се сматра најважнијом особином код људи.

Чесница се меси ујутру на Божић од белог брашна и треба да буде довољно велика да свако од укућана добије по парче. У појединим деловима Србије украшава се разним фигурама од теста које симболизују веру, децу, њиве, воће или жито.  У њу се стављају зрна пасуља и белог кукуруза, који симболизују храну и стоку, а посебно се ставља новчић, како би кућа у следећој години приходовала и имала довољно за живот.

Укућани уз молитву ломе чесницу окрећући је с лева на десно. Уз чесницу на сто се ставља кувана пшеница, црвено вино и свећа. За онога ко пронађе метални новчић верује се да ће у наредној години бити срећне руке, благословен и да ће га пратити срећа.

Без обзира на све разлике у обичајима и припреми, чесница за Божић је једна од најлепших обичаја који спаја и окупља укућане око стола. Тренутак ишчекивања када се ломи и узбуђење ко ће извући новчић из ње, један је од омиљених тренутака прославе празника.

На југу Србије чесница се са посним специјалитетима припрема за Бадње вече и прави се као бесквасна пресна погача.У ужичком крају чесница се такође припрема као хлеб без квасца. Не стављају га како би им те године сир био добар и како се не би кварио. У погачу се стављају и гранчице дрена за здравље, а украшава се гранчицама сувог босиљка.

У чесницу се убацује зрно кукуруза, за свиње и кокошке, зрно белог пасуља, за овце, гранчица бадњака и два новчића: један од динар, за кућу, и један од два динара, за срећу. Чесница се пече ујутру, на Божић. Ломи се на почетку ручка, прво на два дела. Хлеб се пољуби пољуби три пута са речима уз речи- Мир Божији, Христос се роди, поклањам се Христу и Христовом рождеству. Овај поздрав такође се понавља 3 пута, а затим се половина чеснице подели укућанима и почиње ручак.

У новопазараском крају чесница се припрема после доручка, са водом коју је из своје куће донела девојка која је за удају. У ову чесницу стављају се само брашно и вода, а додају се суво грожђе и парица.

Обичаји после ручка

У Војводини се и даље негује обичај да после Божићног ручка деца иду у коринђање. У групама иду од куће до куће, певају и очекују награду за свој труд. У њиховим корпама углавном заврше колачи, бомбоне или неки други пригодни дарови. Верује се да ако домаћин не плати, да ће му целе године све ићи наопако.

У неким деловима Србије за Божић се прежу коњи и прави се парадна поворка која иде кроз село. Данас се тај обичај мало променио, те је у поворци све више трактора.

Веровања

Према народном веровању бадњак се сече у три снажна ударца и оно што секира три пута не пресече довршава се рукама. Тај ломљени део на бадњаку се зове брада.

На Божић се једу прасетина или јагњетина, док ћурка, пилетина или пачетина никако не смеју да се спремају. Верује  се да је перната живина симбол назадовања, јер оне бацају земљу иза себе.

Према веровањима на Бадњи дан се ништа не износи из куће, нити позајмљује, јер не ваља да оно што припада кући буде ван ње на овај празник.

На дан рођења Исуса Христа не смеју да буду свађе у кући да укућане не би пратила лоша срећа преко целе године.

По народном веровању, ораси се једу само за Бадње вече, док се осталих дана Божића не дирају, како се не би патило од чирева.

На Бадњи дан и Божић не ваља да се ватра у шпорету и камину распирује дувањем, да ветар не би отресао пшеницу и да се стока не надима од траве.

Биљана Ненковић

Антрфиле:

Три дана празника

Српска православна црква и њени верници Божић славе три дана. Они су у њеном календару обележени црвеним словом. Други дан Божића је Сабор Пресвете Богородице, који црква посвећује Богомајци у знак захвалности што је родила Спаситеља, док се трећег дана слави Свети Стефан.

Поред Српске православне цркве, Божић 7. јануара прослављају Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти, који поштују јулијански календар.