Насловна ТЕМЕ ЖИВОТ ЧЕТИНАРИ: Симбол радости и вечног живота

ЧЕТИНАРИ: Симбол радости и вечног живота

76
beautiful christmas tree on dark background

Пише: Светлана Мујановић

лка је симбол новогодишњих празника. Данас имамо велики избор врста, облика и нијанси зелене боје, од природних са бусеном или без њега, па до оних вештачких које личе на праве. Јелка је и место где Деда Мраз оставља поклоне у поноћ уочи Нове године и Божића, а ова традиција зависи од једног до другог народа.

Новогодишња или божићна јелка скуп је симбола светлости стварања и благодети Божје и кретање анђела. На њеном врху се налази звезда, која је симбол краја животног путовања, место мира и поновног рођења. Све су то симболи рађања и ускрснућа Исуса и обнове живота. Божићна јелка хришћанских верника постала је симбол радости ишчекивања Нове године и Божића у целом свету.

Сматра се да је уношење зеленила у кућу, у време зимских празника, симбол живота. Хришћани нису први користили јелке да би симболизовали поновно рођење. Чак су древни Римљани украшавали домове зимзеленим гранама у јануару, скандинавски Нордијци веровали су да свако дрво које преко зиме задржи зеленило, заправо чува у себи бесмртни дух.

Традиција уношења зимзелених грана у кућу и њиховог украшавања потиче од давнина. Раније се најчешће тако облежавао дан зимске краткодневнице, а зелене гране су биле подсетник да је зима пролазна и да ће је сменити пролеће. Из периода када се хришћанство још борило за доминацију као главна религија у Европи, потиче и прича о Светом Бонифацију, познатом и као Бонифације мисионар, апостол Немаца. Он је живео у седмом веку на простору Немачке, а да би се обрачунао с паганским веровањима, Свети Бонифације решио је да посече храст, свето дрво Тора, врховног германског божанства, односно словенског и српског Перуна. Из корена посеченог дрвета чудом је никла млада јела и Св. Бонифације је објавио да ће јелка бити симбол хришћанске вере.

Постоје две верзије приче о томе ко је и где први пут унео дрво у кућу и окитио га за празник посвећен Христу. Према првој, то је био Мартин Лутер. Он је једне предивне ведре зимске ноћи изашао да прошета по шуми. Гране четинара биле су прекривене снегом, светлуцале су, обасјане месечином, стварајући нестваран, чаробан призор. Лутер је одлучио да одсече дрво, унесе га у кућу, украси свећама и на тај начин покуша да у свој дом пренесе део лепоте коју је доживео.

По другој причи, традиција кићења четинара настала је захваљујући трговачким еснафима из Летоније, Литваније и Естоније. Ту су се населили потомци тевтонских витезова и у градским кућама китили су божићна дрвца. После извесног времена, износили би их на градски трг, да би их виделе и друге породице. На трговима се окупљао народ, млади су певали и веселили се око украшеног дрвећа. Последњег дана свечаности божићна дрвца су бивала спаљивана. Ова традиција се од 15. и 16. века проширила готово по целој Европи.

You need to login to view the rest of the content. Please . Not a Member? Join Us