(NE)OBIČNA POJAVA U NAŠIM LESKARIMA
Sredinom maja 2022. a posebno 2023. godine masovno su se pojavile sluzaste materije masno zelene boje ispod stabala leska stablašica, starosti 15 do 17 godina, na površini od 30 hektara (sl.1). Leskar je u neposrednoj blizini proizvodnje travnih tepiha gde se redovno zaliva lateralima iznad biljaka. Zelenkaste materije su brzo gubile turgor (sl.2) i posle posle dve do tri nedelje su se osušile. Na zemlji ispod stabla, ostale su samo tamne pege debljine lista (sl.3).
Slika 1.
Potražili smo u literaturi o čemu se radi i našli da se ovakve i slične sluzaste materije redovno javljaju na golf terenima ili u uslovima čestog zalivanja. Poznate su već duže vreme i označena su kao Noctos algae. Međutim, novija proučavanja utvrdila su da se radi o o jednoj vrsti bakterija bez jedra, koje su označene kao cijanobakterije.
Ima ih svuda u svetu
Cijanobakterija ima skoro svuda u svetu, posebno u vlažnim reonima. U Srbiji su registrovane na etnostaništu Zasavica kod Mačvanke Mitrovice. Redovno se javljaju u pokrajini Tuscia (Italija) ili u reonima sa planinskim jezerima, na Alpima, ali tamo su popularno nazvane “crvene alge”. “Zeleni “ su organizovali proteste i izlaske u leskare, optužujući Ferrero, za prekomerno širenje površina pod leskom, jer koriste veće količine vode za zalivanje (30 l/vode po stablu). Cijanobakterije se redovno javljaju i u reonu gajenja lešnika u Oregonu (SAD).
Slika 1.
Naši voćari nemaju iskustva sa cijanobakterijama i ovo je prilika da se upoznamo sa njima. Cijanobakterije su vrste modrozelenih filamentoznih bakterija koje rastu lančano u želatinoznoj sluzastoj masi (kolonije) i obično su zelene boje. Spadaju u prokariote, ali nemaju jedro, imaju samo ćelijski zid i membranu što im omogućuje da povećavaju oblik i formiraju želatinoznu masu. Posle izvesnog rasta filamenata, ćelije se odvajaju i žive posebno. “Cvetanje„ ili masovna pojava modrozelene boje traje oko tri nedelje. Proizvode više vrsta cianotoksina.
Ciatophute žive u svim biotopima koje imaju slatku ili slanu vodu – na vlažnim zemljištima, na kamenu, livadama, kraj puteva, ali, iako manje, i na relativno suvim staništima. U Srbiji je urađeno više doktorskih disertacija o cijanobakterijama, posebno u zemlji i u vodi.
Slika 3.
U leskaru, ne predstavlja veliku opasnost jer nisu paraziti biljaka. Ali, razvijaju se na zemlji, u bazenima vode i gde mogu zapušiti sisteme navodnjavanja. Cijanobakterije u leskarima, mogu biti i sastavni deo lišajeva jer alge, mahovine i cijanobakterije su fototrofne (koriste svetlost u sintezi hrane). Pojava lišajeva na stablima leske, ali i na zemlji ispod stabala, povezuje se sa povećanjem relativne vlažnosti i uslovima pogodnim za razviće cijatofita (tvrdo neobrađeno zemljište i značajne padavine). Cijanofite, pored fotosinteze, iz zemljišta usvajaju ostala hraniva, posebno fosfor koji se zbog zbijenosti zemlje nalazi u gornjem sloju. Poznato je da razlažu u zemlji totalni herbicid Glifosat i druge fosfatne pesticide.
Opasne samo za ribe
Kod masovnog razmnožavanja u vodi, cijanobakterije mogu biti poseban problem, koriste kiseonik iz vode što može dovesti do uginuća riba. U 2023. godini, recimo, izneta je informacija na RTS – u da je došlo do uginuća riba, a da nisu našli zagađivača. Naknadno je potvrđeno da je uzrok bila cijanobakterija. Za čoveka i životinje mogu biti iritantne, a neke cijanobakterije su i toksične za ljude i životinje.
U literaturi najviše informacija o cijanobakterijama je pod nazivom Noctos algae kod proizvodnje i održavanja travnih tepiha na golf igralištima. Daju se preporuke za suzbijanje cijanobakterija (odnosno Noctos algi), kao što su izbegavanje vodoležina, dobro provetravanje leskara i odvodnjavanje viška vode. Za čišćenje kolonija cijanobakterija u vreme “cvetanja” na zemlji koriste se lopate, vakum čistači i hemijska sredstava. Fungicidi, algicidi i herbicidi se ne koriste, jer ne deluju. Od baktericida, preporučuje se samo bakarni sulfat. Od lako pristupačnih sredstava, preporučuje se soda bikarbona u odnosu: 1 supena kašika na 3,6 litara vode ili posipanje kreča ili soli po zemlji. Ova sredstva se ne preporučuju za veće površine zbog zaslojavanja zemljišta. U Srbiji je registrovan preparat Karbicure a.m. kalijum hidrogen karbonat koji se može koristiti za suzbijanje cijanobakterija u količini od tri litra po hektaru.
Tekst i foto: Dr Marko Injac
