Buketi crvenih čili papričica za ukras i da se njima gurmanluci dobro začine, zelene feferone i specijaliteti zimnice od papričica, pa još bundeve, narandžaste i slatke za poslastice – asortiman su proizvoda poljoprivrednog gazdinstva Ilone i Tibora Buboša u Kupusini, mestu u srcu Bačke. Boje ovih plodova jesu jarke, kao na semaforu, ali su se uz uloženi trud pokazale kao dobitna kombinacija. Diploma saobraćajnog tehničara Tiboru nikada nije zatrebala jer se umesto zaposlenja u struci opredelio za proizvodnju povrća, oko kojeg ima mnogo posla, a uz originalnu ideju, dodatni trud i plasman kroz proizvode domaće radinosti – donosi i bolju zaradu.
Taj najunosniji proizvod Buboša su upravo buketi od čili papričica, u vidu bidermajera, a lepši od najatraktivnijeg cveća. Iz kućne manufakture Buboša, pored buketa u vidu bidermajera, izlazi i žestoko ljuti tucani čili začin, ali i niz drugih isto tako žestoko ljutih proizvoda domaće radinosti.
Mašta bez granica
– Kada sam pre nekoliko godina sebi napravila jedan buket od crvenih papričica, svima koji su ga videli veoma se dopao. Počela sam kasnije da ih poklanjam dragim prijateljima, a pošto sam videla da se mnogima dopadaju, rešila sam da ih pravim i prodajem. Bukete pravim od svežih papričica, ali isto tako su lepi i od sušenih plodova čilija – veli Ilona.
Mašti i kreativnosti nema granica i u pravljenju ukrasnih buketa, pa je Ilonin najnoviji proizvod buket crvenih papričica obogaćen glavicama belog luka, takođe iz sopstvene proizvodnje.
Štand porodice Buboš okićen mnoštvom buketa crvenih čili papričica odmah privuče pažnju posetilaca na pijacama i etno-priredbama.
– Bukete čili papričica žene kupuju i vole kao ukras, a muškarci onda, kada zatreba, jednom malenom papričicom iz buketa začine pun bograč paprikaša – veli Ilona Buboš.
Ona se specijalizovala za pravljenje buketa od ljutih papričica, u kojima se nađe oko 200 crvenih plodova. Crveni buketi ljutih papričica traženiji su u inostranstvu, pa ih porodica Buboš otprema poštom za Hrvatsku, Mađarsku, pa i dalje preko Atlantika, do Kanade i durgih zemalja gde ima naših ljudi u dijaspori, pa vole da život u tuđini začine papričicama iz zavičaja.
Na našem tržištu veći buketi čili papričica slabije se prodaju, jer narod nema novca da ih kupi ni po sniženoj ceni, ali u isporuci van zemlje prodaju se za 10 evra, saznajemo od Ilone.
Poklon, ukras i sećanje na zavičaj
Buket čili papričica već na prvi pogled izgleda jednostavno i lepo, ali ipak njihovo pravljenje zahteva vremena, a i taj trud valja bar skromno naplatiti. Iz inostranstva bukete najviše poručuju i kupuju naši ljudi iz dijaspore, kada u vreme praznika dođu u zavičaj, pa im je to praktična i lepa uspomena, a ponesu ih i da obraduju poznanike.
Domaći kupci, spram standarda, radije se opredeljuju za jeftinije bukete u kojima je manje papričica. Međutim, ima i prilika kada cena nije u pitanju. Dešava se da buketi čili papričica u šali dobro dođu kao rođendanski pokloni, ali u kombinaciji sa belom jutom – i kao bidermajeri za neveste.
– Osim što je dekorativan, buket je i praktičan, jer u svakom trenutku ko želi i ko voli može da papričicu iz buketa stavi u paprikaš ili svoj tanjir, ukoliko je ljubitelj jakih začina, a takvih gurmana na našim prostorima i te kako ima – dodaje Ilona. Ona i Tibor nemaju širok asortiman proizvoda jer na nevelikoj njivi uzgajaju samo ono što može bolje da se unovči na tržištu. U tu setvenu strukturu se uklapaju čili i druge papričice, koje uzgajaju na oko pola jutra.
Ilona i Tibor kažu da stabilne prinose papričica ostvaruju zahvaljujući navodnjavanju useva. Dobri poznavaoci povrtarstva znaju da u proizvodnji svih vrsta paprike, pa i ove, ima mnogo posla. Potrebno je proizvesti rasad, posaditi ga na njivi i negovati tokom proleća i leta, da bi plodovi bili zdravi i kvaliteteni. U ovom slučaju, oni i nakon sušenja moraju biti pogodni za dekorativne namene. Iz sopstvene proizvodnje porodica Buboš ostavlja seme, a ono što ne završi u Iloninim prekrasnim buketima, nađe se u ljutim prerađevinama.
Dobra zarada sa skromne parcele
– Proizvodnja čilija, pravljenje ukrasnih buketa i drugih proizvoda od ljutih papričica je moj hobi i moje zadovoljstvo, kojim već godinama dopunjujem kućni budžet. Teško da bih od nekog drugog useva mogla zaraditi više novaca, sa tog malog parčeta zemljišta, a ujedno raditi nešto što zaista volim i u čemu uživam – kaže Ilona Buboš.
Nešto papričica završi u raznim ljutim prerađevina nalik ajvaru, ili se kisele i flaširaju, tako da gurmani mogu njima da dobro začine svoje specijalitete.
– Posvećeni smo ovome već godinama, imamo jedan krug mušterija kojima možemo prodati ono što proizvedemo. U poslednje vreme, kako mi kažu, žene koriste čili papričice za spravljanje krema za kozmetičku upotrebu, jer nije nepoznato da se paprika koristi u kozmetici – saznajemo još od Tibora. Dodaje da deo svog vremena, dok Ilona aranžira bukete, posvećuje uzgoju bundeva. To je drugi njihov uspešan i unosan posao.
Kolumbovo otkriće, italijanska “vinagra”
Pradomovina ljutih papričica je Južna Amerika, gde su ih od davnina koristili kao začin. Kristofor Kolumbo, 1493. godine, prvi put u svom dnevniku sa drugog putovanja u Novi svet, pominje papriku. Zapisao je da na ostrvu Haiti sade neku biljku ljućeg ukusa od bibera. Seme paprike iz Amerike je sa sobom doneo Kolumbov lekar na palubi broda „Santa Marija” i dao je na poklon španskoj kraljici Izabeli od Kastilje. Ona se mnogo obradovala i zasadila je papriku u vrtu ne kao začinsku, nego kao egzotičnu biljku. Kasnije su Evropljani počeli da uzgajaju papriku kao začinsku biljku, najpre na Iberijskom poluostrvu, odakle se proširila i u naše krajeve.
Čili ima izuzuzetnu ljutinu, dvadesetak puta ljući je od obične ljute paprike. Ljutinu mu daje kapsaicin, za koji se pokazalo da snižava nivo holesterola i triglicerida u krvi, jača imunitet, ali i ima antibakterijska i druga svojstva. Tvrdi se da kapsaicin iz ljutih papričica ima i afrodizijačka svojstva, pa u Italiji, u kombinaciji sa vinom, spravljaju desertni napitak popularno nazvan “vinagra”.
Somborci vole bundevaru
Na istoj tezgi pored čili papričica i prerađevina, za koje se specijalizovala Ilona, u ponudi su „tamburice“ i druge sorte bundeva za kolače, bez kojih je nezamisliva bundevara, ali i druge poslastice.
– Uzgajam deset sorti bundeva na površini od četiri do pet katastarskih jutara. Zastupljene su novije i stare sorte koje se koriste za kolače i druga jela, ali imamo i ukrasnih bundevica. U Kupusini i okolini jedini sam se posvetio proizvodnji bundeva na veliko, dok veći broj proizvođača bundeve uzgaja na malo. Već više od dve decenije se bavim bundevama i uverio sam se da vredi, a vredi i uloženi trud oko papričica – ističe Tibor Buboš.
Sav rod bundeve proda se na pijacama u Somboru, pa Tibor po tome zaključuje da Somborci vole bundevaru. Kaže da na početku sezone kada je ponuda veća cena bundeva bude malo niža, ali od novogodišnjih praznika pa sve do maja cena im raste.
M. Mitrović
Dobro jutro broj 560 – Decembar 2018.
