Osnovno pravilo da uholaže se mogu hraniti delovima biljaka koji nemaju celulozu ili lignin. Kod gajenja leske, uholaže se mogu hraniti resama kao muškim cvetovima koje nemaju sprovodne sudove. Kada je obilna polinizacija, masa vitalnih polena ali i posle uginjavanja, pada na zemlju ili lišće i može biti hrana uholažama.
Cvetovi odnosno latice i tučkovi nemaju sprovodne sudove i uholaže se mogu hraniti svežim crvenim cvetovima (sl.4) čak i kada počinje proces venjenja. Ovo je značajno jer preko cvetova uholaže mogu preneni određene patogene i izazvati poremećaj oplodnje i pojavu Rane truleži plodova (sl.8).
Za ishranu, uholaže mogu koristiti končaste tučkove u fazi vitalnosti ali i kasnije uginulim tučkovima (sl.5) koji su ostali van ploda, a povezani su sa semenom kroz otvor na ljusci (mikrofil). Ishrana uholaža tučkovima je mogućnost prenošenja patogegljiva ili bakterija i time do poremećaja oplodnje što se ranije nije imalo u vidu. Navodi se da uholaže prenose leskov kvasac (Eretrocerus coryli) u jezgra plodova.
U leskaru smo našli simptome ishrane uholaža mladim vršnim lišćem (sl.3). Hrane se prostorom između nerava. Mogu izazvati i poremećaj u razvoju cvetnih pupoljaka posle oplodnje kada dolazi do prekida u razviću gronja i tada se kapule suše (sl.7).
Uholaže, u toku dana i toplijeg vremena, najčešće se skrivaju u zemlji, a na lesci između listova kapula i ploda koje se kompozicijom, a i nutritivno bitno razlikuju od lišća. Listovi kapula su bogatiji proteinima i sintetišu hranu za razviće jezgra. Kapule su po hemijskom sastavu lignocelulozne i sa njima se uholaže ne mogu hraniti. Međutim, na naličju listova postoje dlačice sa crvenim lopticama punim fenolne tečnosti (sl.6) sa kojima se uholaže mogu hraniti što dovodi do poremećaja u ishrani i razvoju jezgra odnosno plodova.
Uholaže se mogu hraniti i oštetiti mlado lišće i meke delove listova kapula što dovodi do njihovog sušenja. Kapule su optimalno skrovište uholaža na lesci ali istovremeno i za H. halys i druge smrdljive stenice koje se hrane listovima kapula i plodovima. Uholaže izbacuju izmet i kontaminiraju stanište i time omogućuju prenos uzročnika truleži plodova koji koriste mesta uboda stenica i prodiru do jezgra. Plodovi leske dok su zeleni, a posebno kasnije zbog lignoceluloznog sastava nisu hrana za uholaže.
S obzirom na brojnost, život u pukotinama zemlje, ishranu u početku vegetacije sa pupoljcima u bubrenju i početku listanja, postavlja se pitanje mogućnosti da budu vektor mikoza Antraknoze kapula leske.
Uholaže vole jezgra u lešnicima jer su bogata proteinima, a nemaju celuloze niti lignina, ali ne mogu doći do njih zbog trdoće ljuske. Ako leskov žižak C.nucum ili gusenice Cydia latifolia oštete spoljašnju ljusku plodova, larve uholaža se mogu uvući i hraniti jezgrima ili truležnim plodovima.
Uholaže oštećuju plodove šljiva, bresaka, jagoda, svile kukuruza, a posebno voli seme od uljane repice u fazi klijanja. U svim ovim slučajevima radi se o delovima biljaka koje nemaju lignin ili celulozu.
Materije u raspadanju životinja su atraktivne za uholaže. Tada, postaju lešinari. Uholaže se hrane uginulim delovima biljaka i igraju značajnu ulogu u recikliranju organskih materija.
Tekst i foto: Dr. Marko Injac,
diplomirao na fakultetu Sience Naturelle, Monpellier, Francuska,
u oblasti Uporedna patologija i doktorirao na virusima dudovca (H. cunea)
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
