Dvanaesti srpski vege festival održava se u Merkator Šoping centru. Kao i obično tamo gde se jede zdravo, priča iskreno i širi dobra energija, uvek je puno posetilaca. Dok su se jedni raspitivali za određene proizvode, drugi su došli da pazare proizvode koje već konzumiraju.
Jedna od posećenijih tezgi je bila Poljoprivrednog gazdinstva Aleksić, koja je ponudila ne samo zdrave sokove, već i kvalitetnu rakiju i ukusan čips od voća.
– Prvenstveno se bavimo uzgojem i proizvodnjom voća. Iz tih naših voćkica je proistekao hladno ceđeni sok, bez šećera i konzervansa – prirodan. Imamo našu sušaru u kojoj sušimo voće, a imamo i destileriju u kojoj radimo rakiju. Poznati smo i po čipsu od jabuke, kruške, tikvica i paradajza. Napominjem da tikvice i paradajz nemamo u našem gazdinstvu, ali voća imamo – priča Jelena Aleksić, ispred Poljoprivrednog gazdinstva Aleksić iz Zrenjanina.
Naša sagovornica je objasnila i kako prave čips od voća i povrća.
– Prvo se obere, pa opere voće. Onda ga seckamo na kolutiće. Pri tome izvadimo jezgro odnosno sredinu, a koru ostavljamo da bi mogli da se zadrže svi vitamini. Ne dodajemo nikakve sastojke već tako isečeno voće stavljamo u plehove i ostavljamo u solarnu sušaru, u koju ono dostiže svoju određenu temperaturu uz pomoć solarnih panela. Temperatura, otprilike, treba da bude 40 stepeni Celzijuza. Naravno, ona nije za svako voće ista. Na primer, jabuka se suši 24 sata i nakon toga se stavlja u vakumirane posude. Prilikom iznošenja na tezgu, pakujemo u manje hermetički zatvorene kesice, da ne bi ušla vlaga iz vazduha i da ne omekša proizvod, odnosno voće. Ona je zadržala hrskavost sušenjem (suši se na 11 odsto vlage). Kada se otvori kesica i bude ceo dan otvorena, ona povlači vlagu iz atmosfere i postaje gumenkasta i žilava. Zato kesica mora da bude dobro zatvorena i upakovana da bi zadržala pomenutu hrskavost – priča sagovornica.
Sušeno voće generalno nema rok trajanja, ali kada se otvori, da bi ostala njegova hrskavost, moglo bi dve nedelje da izdrži u kesici, jer inače povuče vlagu. Ono je jestivo i neće se pokvariti ni narednih šest meseci.
Jelena je ponosna i na rakiju od dunje, šljive, kruške, a posebno od suve šljive.
– Iz naših voćnjaka je i šljiva, i dunja, i dve vrste kruške, i jabuka, i kajsija. Radimo manje količine i samim tim se pažljivije bira voće. Izdvajam rakiju od suve šljive. Imamo našu sušaru i radimo rakiju od suve šljive. Mi ubacujemo u kominu suvu šljivu, prosušenu, a ne svežu, kao što se radi rakija od šljive. Prosušena šljiva je na nekih 60- do 70 odsto sušenja i komina se radi baš od te prosušene šljive. Zatim se peče. Možda samo dve – tri destilerije u Srbije rade rakiju od suve šljive. Inače, mi je pravimo da bude jača od rakije od šljive. Ona je za dva, tri stepena jača od obične šljivovice. Sve naše proizvode prvo radimo da se nama dopadnu, pa onda i ostalima – naglašava naša sagovornica.
Veoma traženi su i sokovi od dunje, vitaminski mix, kruške, jabuke i đumbira.
– Planiramo da počnemo proizvodnju sokova i od jagoda i breskvi. Hladno ceđeno voće se cedi preko vodene prese. Ne dodajemo nikakve konzervanse i ovi sokovi su pasterizovani, tako da mogu da stoje do dve godine, a nakon otvaranja flaše do četiri dana u frižideru – zaključuje Jelena.
Tekst i fotke: Dijana Maksimović
