Odnosi između stabilnosti staništa i insekata određuju ponašanje insekata. To se najbolje vidi iz primera R selektiranih organizama kao što je P. pyri (sl.1).
Do 1952-54. godine, kruška se uglavnom gajila na okućnicima. P. pyri je redovno bila prisutna ali ni u jednoj knjizi nije se spominjala kao štetočina. Međutim, posle 1956. godine u svetu, a i kod nas, počela je sadnja većih krušika i da bi se obezbedio profit, uvode se prinosnije sorte, kruška se obavezno zaliva, jače orezuje na rodnost i intezivno hrani. Tako u Sremu, u Bešenovu, posađen je krušik 280 ha i još dva krušika ali sa nešto manjim površinama, u Tavankutu (Subotica), posađen je krušik sa 100 ha itd. U Italiji se počela masovnije gajiti sorta Abate Fetel, u Zapadnoj Evropi pored Atlantika sorta Konferans, itd. U svim reonima gajenja kruške, dolazilo je do prenamnoženja kruškine buve. P. pyri ili P. puriciola postale su najznačajnije štetočine kruške.
Pokušaji suzbijanja sa insekticidima tada registrovanim, imalo je ograničenu efikasnost pa je profitna proizvodnja bila ugrožena. Organizovani su međunarodni sastanci, kako rešiti ovaj problem. U Evropi je formirana radna grupa P. pyri za utvrđivanje uzroka nekonrolisanog prenamnoženja. Na svetskom kolokviju u Tuluzu 2003. godine utvrđeno je da je krušina buva R selektirani organizam, to jest čovek je stvorio kruškinu buvu štetočinom stvarajući nestabilnost krušika i time favorizovao njen razvoj. Ili, kada se kruška gaji na većim površinama, zaliva se, optimalno hrani i kruškina buva povećava potencijal reprodukcije i ugrožava stanište, a time i profit. Najčešće se javlja obična kruškina buva (P. pyri, sl.1), i mala kruškina buva (P. puricola).
Da bi bolje razumeli odnos P. pyri kao R selektiranog organizma na uslove sredine iznećemo značajne faze u njenom razviću.
Ženka kruškine buve i nekih drugi R selektiranih organizama (T. vaporariorum) imaju jaja sa drškom koju zabadaju u koru ili u list (sl. 2 i 3). Razvoj larve zavisi od rezervnih materija u jajima ali i od fotosintetskih sposobnosti lista jer deo hrane prolazi kroz horion drške. Što je list kvalitetniji i sa više hrane, to se larve u jajima brže razvijaju i ženka polaže veći broj jaja. Ako se mladar sa jajima stavi u sud da presek bude u vodi, jaja mogu sačuvati vitalnost 1-2 dana. Međutim, ako drugi mladar sa jajima ne stavite u vodu, za 1 sat jaja uvenu što pokazuje osetljivost kruške na kvalitet sokova ishrane. Neki istraživači su koristili insekticide sistemike sa malim molekulama očekujući da će proći kroz horion i delovati ovicidno (na jaja). Ni jedan sistemik nije prošao horion jaja ili nema ovicidnog delovanja. Horion jaja (ljuske) je mehanička ali i funkcionalna prepreka za prolaz stranih supstanci.
Nimfe kruškine buve se intenzivno hrane u toku vegetacije obično na vršnom delu mladara gde su sokovi najprisutniji. Imaga i nimfe sišu stiletom iz floema odnosno iz sprovodnog suda kroz kojeg se transportuje sintetizovana hrana u listu. Kruškina buva nema pravi crevni sistem za probavu nego neku vrstu cedila kroz kojeg cedi hranu i tečniji deo izbacuje u vidu medne rose (sl.4). Mednu rosu čine uglavnom šećeri i neke slatke amino kiseline (glutaminska na primer).
Tekst i foto: Dr. Marko Injac,
diplomirao na fakultetu Sience Naturelle, Monpellier, Francuska, u oblasti – Uporedna patologija i doktorirao na virusima dudovca (H. cunea)
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
