POVRĆE NOVIH OBLIKA, BOJA, UKUSA I KOD NAS
Cenjen zbog kraljevske ljubičaste boje kore, jedinstvenog ukusa i teksture mesa, plavi patlidžan je postao neizbežan „gost“ u našim domaćinstvima. Na trpezi se ili voli, ili ne voli. Ova podela dolazi najpre zbog gorčine mesa i reskog ukusa na nepcima. Ali, poslednjih decenija kod nas se gaje i patlidžani drugačijih boja, oblika, veličina. Mali, okrugli, duguljasti, beli, šareni, gorki ili manje gorki i svi ovi plodovi porozne strukture i velikih nutritivnih vrednosti pristižu u baštama u septembru.
Iako je plavi patlidžan današnjice različit po ukusu i obliku, jedno je sigurno, obavezni je sastojak jelovnika i zimnica. Živojin Antić iz Ćuprije gaji dvadesetak vrsta u svojoj bašti. Neke sorte po izgledu uopšte ne liče na plavi patlidžan kakav poznajemo, ali ukus im je sličan.
Gorki i manje gorki
– Neke sorte uopšte nemaju gorčinu. Meso im je kremasto i blagog ukusa. Seme sam nabavljao iz celog sveta, proizvodim rasad i uspešno gajim sorte koje su uglavnom otporne na bolesti i štetočine i dobro uspevaju na našem podneblju – kaže nam Antić.
Neke sorte u njegovoj bašti daju bele ili žute plodove. Neke su okruglastog oblika ili imaju zebraste šare u krem boji i nijansi lavande. Pojedine daju plodove koji više podsećaju na tikvice ili paradajz. U paleti plavog patlidžana danas se razlikuje nekoliko glavnih grupa u zavisnosti od podneblja iz kojeg stižu.
Američki patlidžan ima tamno ljubičastu boju, ali izdužen oblik koji podseća na krastavac. Skoro da nema gorčinu i pogodan je za pohovanje. Italijanski patlidžan ima blagi ukus, plodovi su znatno manji od onog koji se gaji kod nas, a meso je nežno i kremasto. Grupa sicilijanskog patlidžana ne može da se pohvali pravilnim oblikom ploda, ali ga karakteriše izuzetno tanka kožica, a meso ima blago slatkast ukus. Orijentalni patlidžan ima blago izdužen oblik, tamnu boju kore, a današnje sorte u mesu imaju sve manje semenki.
Osim ove osnovne podele koja je bazirana na podneblju u kome je nastao, postoje brojni varijeteti plavog patlidžana, a hobistima je najzanimljivije gajenje sorti koje daju male plodove. Postoji sorta belog patlidžana debele kože i tvrđeg mesa. Više podseća na paradajz ili na jaja. Postoje slične takve i u žutoj boji. Zatim, imate ljubičasti patlidžan loptastog oblika ili takozvani patio bejbi, čiji su plodovi dugi svega 6-7 centimetara. Zatim, gaji se i sorta hansel, koja obilno rađa i pogodna je za gajenje u žardinjerama. Bela varijanta ove sorte je gretel, koja daje prelepe bele patlidžane. Sortu bajka izdvajaju prugaste ljubičasto – bele šare – dodaje naš sagovornik.
Sitniji plodovi – manje gorčine
Sve sorte koje gaji u okolini Ćuprije su, prema Antićevim rečima, otpornije nego hibridi. Tvrdi da tamo odakle potiču i odakle ih je dobio patlidžan nije naviknut na hemijske preparate, te da se od bolesti brane genetikom.
Ovo povrće u izobilju stiže u jesen i tada se najviše koristi, kako sveže, tako i za pripremu zimnice. Preporučuje se da se biraju tvrđi, jedri plodovi sa glatkom i nežnom kožom intenzivne, sjajne boje. Plavi patlidžan do upotrebe najbolje je čuvati na temperaturi od 10 stepeni.
Iako ima dugu istoriju gajenja, patlidžan nije uvek bio na ceni zbog gorkog ukusa za koji se verovalo da može da izazove mentalne bolesti ili gubu. Mišljenja su počela da se menjaju tek od 18. veka, kada su pritigle nove sorte, da bi danas bio nezamenljiv u mnogim internacionalnim kuhinjama, poput Grčke, Italije ili Turske.
Što je patlidžan zreliji i krupniji, veći je rizik da meso bude gorko i s druge strane, što su plodovi mlađi i sitniji, manje su šanse za gorčinu. Krupniji patlidžan ima više semenki, koje puštaju gorčinu. Drugi razlog za gorak ukus je solanin, koji biljka proizvodi kako bi se odbranila od štetočina. Dešava se da su plodovi gorki u vreme velikih suša i visokih temperatura. Gorčina iz patlidžana uspešno se otklanja soljenjem isečenih kolutova. Potrebno je oko pola sata da odstoji, kako bi se ocedile gorke materije. Patlidžan može da se potopi i u slanu vodu 30 minuta, a potom se kriške ili kolutovi isperu i osuše krpom. Ukoliko u plodu ima dosta semenki, poželjno ih je ukloniti.
Zebrina za musake
Sorta zebrina je u Ćupriju stigla sa Kariba. Najbolje se pokazala, iako teško zameće plod.
– Vrlo je otporna sorta i izuzetnog ukusa, bez gorčine. Meso joj je puterasto i najbolja je za musake. U našim uslovima dobro rađa i vrlo je otporna na sve bolesti – kaže Živojin Antić.
Tekst i foto: Biljana Nenković
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
