Nema fotografije sa sela koja ne budi nostalgično sećanje na bezbrižan život i slobodu. Takve emocije bude i stare poljoprivredne mašine, čiji je dolazak na imanje predstavljao pravu, malu revoluciju za svaku porodicu.
Uvek skupo plaćene, za njih se štedelo godinama, kako bi olakšale radove u polju. Podsećanja radi, prve moderne poljoprivredne mašine, fabrički izrađene, stigle su u Srbiju zahvaljujući dr Đorđu Radiću. On je bio prvi doktor poljoprivrednih nauka i urednik stručnih časopisa namenjenih selu, kao i osnivač prve zemljoradničke škole u Kraljevu.
Radić je u Kneževinu Srbiju uvezao prve vršalice i gvozdene Burgove plugove. Industrijska revolucija olakšala je rad zemljoradnicima. Danas su te mašine, nastale u prvoj polovini 20. veka, koje su zamenile drveno ralo i jarmove, uglavnom rariteti o koje se „otimaju“ samo kolekcionari i ljubitelji starina.
Ove stare poljoprivredne mašine fotografisane su na sajmovima i u domaćinstvima u Šumadiji. Svaka od njih ima ličnu istoriju, ne samo što se tiče godine proizvodnje, već i života na imanjima svojih vlasnika. Gotovo uvek se na njih gledalo kao na člana domaćinstva, koji će odmeniti nekoliko ruku.
Sečka za kukuruzovinu stara je preko sto godina. Napravljena je 1907. godine i njom se sitnila hrana za stoku. Ima dva noža i valjke za povlačenje kukuruza. Ove mašine uvožene su, uglavnom, iz Mađarske.
Zaprežna kosačica za travu – zvali su je i konjska kosilica. Ovu spravu izumeo je Sajrus Hol Makormik iz Virdžinije, krajem 19. veka. Njemu je pripala svetska slava za mehaničku žetelicu, koja danas u Srbiji uglavnom služi kao ukras u etno dvorištima.
Vršalica zupčara iz 1907. godine proizvedena je u Mariboru. Jedan primerak nalazi se u okolini Kragujevca. Prvu vršalicu za odvajanje semena od stabljike napravio je škotski inženjer Endru Majkle 1786. godine. U Srbiji je u upotrebi od prve polovine 20. veka i služila je da izveje pšenicu, koja se potom ubacivala u vetrenjaču da bi očistila zrna od pleve. Okretala se ručno.
Dreš sa fotografije napravljen je 1932. godine, koji je kasnije zamenjen savremenim kombajnima. Dreš je mašina koju je pokretao motor sa prenosom na kaiš i on je od slame i pleve odvajao žito. Mašinu na kaiš, čehoslovačke firme Slavia, pokretala je vodena para, palila se kurblom. Potom su napravljeni stabilni motori na gorivo.
Voda se zagrevala loženjem slame. Kada se stvori pritisak pare od pet do šest atmosfera, stavlja se u pogon, i pomoću dugog kožnog remena preko zamajca, pokreće se dreš. U dreš se spuštalo odvezano snoplje pšenice sa klasjem okrenutim na dole.
Tekst i foto: Biljana Nenković
