Насловна ТЕМЕ ЗДРАВА ХРАНА Чувари аутохтоних сорти и раса

Чувари аутохтоних сорти и раса

МАЛА БАНКА ГЕНА И ФАБРИКА ЗДРАВЕ ХРАНЕ НА САЛАШУ ТРУЖИНСКИХ КРАЈ БАЧКЕ ТОПОЛЕ

25
Foto: Shutterstock

Спелта, пир двозрнац и пир једнозрнац, које је природа сама створила, једноставније су за узгајање од савремених пшеница, принос им је много мањи, а квалитет неупоредиво бољи, али их Саболч Тружински прерађује да би зарадио.

На салашу слободно и здраво пасе стадо од стотину подолских говеда чије месо организовано купују Новосађани, а домаћин каже да повећава јато кокошака, гусака и морки и да ће већ до јесени да производи органска јаја.

Ако не умемо да ценимо вредности из наше прошлости, онда немамо шта да тражимо у будућности. Ова крилатица водила је Саболча Тружинског из околине Бачке Тополе кроз живот и разне послове којима се бавио, а породични салаш у срцу Бачке увек му је голицао машту да на њему направи нешто несвакидашње у пољопривреди. Пре више деценија одлука је пала на органску производњу у којој, како каже овај пољопривредник, свака година доноси нове изазове које треба савладати.

Носећи у срцу слике непрегледних житних поља, Тружински је одлучио да производња житарица буде његово опредељење. Али, не житарица које сви добро познајемо, већ сорти пшенице које је природа сама створила. Пир једнозрнац гајио се 12.000 до 10.000 година пре Нове ере, пир двозрнац 10.000, а спелта 9.000 година п.н.е.

Хлеб месе три дана

Једном недељно ово домаћинство прави хлеб, и то од брашна пира. Хлеб је бесквасан, а једна векна тешка је 400 грама. Обично месе око 300 хлебова који се наручују унапред. Како каже, људи су некада хлебу прилазили с поштовањем, гледајући у њему сву муку, труд и бригу човека да хлеба има довољно. За то постоји разлог јер мешење хлеба од старих жита траје три дана. Код наших домаћина припрема теста почиње петком увече, а хлеб се пече у недељу у поноћ.

Ове године окопавали пшеницу

– За аутохтоне врсте пшенице определио сам се јер сматрам да су најједноставније за узгајање. Оне су најмање захтевне за производњу и најотпорније су на болести. С’ друге стране, принос је много мањи, али је квалитет неупоредиво бољи у односу на савремене житарице. Најстарији је пир једнозрнац, од којег потичу све пшенице које човек познаје, следи пир двозрнац и на крају спелта. Од спелте и пира двозрнца правимо брашно и тестенине. Пир једнозрнац гајим само да бих сачувао генетски материјал. Он јако мало роди и нема никакву економску исплативост. Од њега се у Немачкој и Мађарској праве само пишкоте за бебе које су јако скупе –  почиње своју причу наш домаћин.

You need to login to view the rest of the content. Please . Not a Member? Join Us